Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

не задовољи с унијом него буде тражио да ми сви са целим народом пређемо просто у католачку веру Р Зар би ти п на то пристао 2 =

— Нисам луд да ставим моју круну на коцку, јер ја знам да би се и брбип Грци побунили противу мене ако би видели да хоћу да их силом пошокчим. За тај случај моји би поклисари имали овакву заповест: Ако

· сам дотле ја свршио с Босном, да се просто врате, бајаги

да траже нова упутства од мене, а ако нисам да развлаче преговоре док не добију извешће да је војна свршена, па онда да се врате. | |

— У том случају рече патријар ca жалосним осмехом — нема ништа ни од Влахерне за тебе ни од цркве св. Софије за мене. :

— У том случају - настави Душан - самим отпочетим преговорима 6 папом осигуравамо себи успех у Босни, а кад једном Босна п цела Далмација буде моја, Џенова ће једва дочекати да добије мене за савезника противу Венеције пи Кантакувина, и онда ћемо и бев хришћан“ ског капетаната доћи до Цариграда.

— Твоја мисао, царе господине, тако брво прелеће преко највећих тешкоћа, да мој старачки мозак не може да те стигне.

— То само пзгледа као невероватно брво летење мојих мпели. У ствари ја идем само у корак с догађајима. Треба да знаш да ће ми се волунски град предати ових дана. Зилоти ми га већ нуде. Одговорио сам им да ми пошљу своје вође да се договоримо о условима. Када ов мој стег развије и у Солуну и када сви Срби буду у мојој држави, онда ми само треба довољан број лађа па да пођем на Цариград. Џеновљани су бољи трговци од Млечића, они ће ми позајмити своју флоту ако им добро платим, а ја се ва цену нећу ценкати.

— Бог и душа, то све изгледа тако смишљено, као да нп мало не излажемо нашу православну дркву ни= каквој опасности, а ипак не изгледа немогућно да се латријар Калист љуто покаје за своју анатему. Па, Господару, да цокушамо срећу са тим поклисарством

~

396