Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

твојим у Авињон, али опрезно, опрезно, ту све зависп од људи, којима ће се поверити тако тугаљив посао...

— Хвала ти, свети оче мој, за твој пристанак, а колико ја ценим тешкоћу тога посла, покаваћу ти одмах. Избери сам поклисаре које ћемо послати Папи.

Јенићије се замисли. 55

— Пре него што бих ти предложио саме поклисаре ја налазим да би добро било да се обавестимо о карактеру садашњега папе, о кардиналима који сада састав= љају његов двор, о начинима како ваља водити такве преговоре с њима, па тек онда да бирамо наше људе, које ћемо међу њих послати. Ти знаш бискупа Трогир“ ског Вартоломеја 2

— Онога што је пре био у Котору 2 Знам га добро.

=— Он би те најбоље могао научити свему што ти. треба претходно знати о папи и његовом двору...

— Добро. Још данас ћу послати нарочитог човека да ми га доведе. Али како је мени хитно да се осигурам од угарске страже, можда би добро било да још сад утврдимо који би наши људи били најподеснији за ово JIOклисарство 2 |

— Ниједан од наших виших духовника не би се примио тога посланства — рече Патријар — а са твога гледишта било би и опасно поверити га њима. Треба бирати световне људе, који су вични великим државним пословима. Ја бих ти предложио Великог будију Божидара ..- |

— Чудновато ! И ја сам прво на њега помислио рече цар. — Још једног таквог Оветости.2

— Па можда Нестјага, кефалију сјерског 2

— Врло добро. А сад једног ученог човека, који ће се на латинском језику моћи повући клипка с карди“ налима. -

— Ја не знам бољега од Дамњана Которанина.

— Одиста, бољу тројицу не бисмо могли наћи у свој царевини. Ја ћу позвати сву тројицу да их спремам за овај тугаљиви посао тако, да могну кренути на тај далеки пут чим од бискупа Вартоломеја савнамо што нам треба.

291