Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

јаре да од наше стране "љубавно повдравиш краља Јована другог, и да у њега испросиш његову лепу ћерку ва нашега младога краља.

Са липа Николиног нестаде оног збуњеног израза. Бућа се исправи па се окрете цару.

— А што ми то не рече царе господине 2 За такав пут ја ћу бити срећан да из мога павуха платим све трошкове поклисарства.

— Тако те хоћу Бућо — рече Душан смејући се. — И за таквога господина човека зли јевици говоре да је тврдица, и да свакоме хоће да закине од његове зараде. Е, добро Бућо. Иди па најпре предај све послове у ризници Миху, па се онда спремај за далеки пут. Дотле ћемо царица и ја изабрати твоје пратпоце. Они морају бити тако исто крупни као ти, не само по ставу, него и по господству и по богатом властелинском руху. Хоћу да Фрузи имају шта видети кад се моји поклисари појаве на њиховом краљевском двору.

# # =

Док је Никола Бућа са својом сјајном свитом отпутовао у Француску дотле се у Скопљу беху искупили сви они који беху намењени 84 поклисаре пали. Душан и патријар најпре се споравумеше с бискупом трогирским, па онда издадоше Божидару, Нестјагу и Дам јану своја посдедња упутства.

Ево шта је од њих сачувано у нашим изворима :

„Ви имате да у моје име — говорио им је цар признате римску цркву ва мајку, наставнипу и госпођу евију хришћана, а папу Ba оца и господина свију хриш“ ћана, ва намесника Христовог, и наследника првог апостола, блаженога Петра. Обећаћете да ћу св ја, дар, стално покоравати моме господару папи и његовим наследницима, да ћу свима латинима у царству ми повратити потпуну слободу вере, да ћу забранити дање превођење латина у православну веру, да ћу католичким свештеницима повратити цркве које су им отете, сем цигло шест њихових манастира, које им

308