Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Онда срећан вам пут п још сретнији“ патарена. само хитајте колико можете више.

Дубровачки посланипи приђоше царевој. руци, и одјурише да траже своје коње п момке, па онда одмах отпутоваше. |

-Чим ву изашли из царевог шатора деспот Вукашин, који је био при томе разговору, окрете се цару с питањем:

— Шта то уради Душанер.

— Далох један нов докав моје милости Дубровнику, којп ће ми тај важан град још више вадобити.

— Али ако бан, у невољи, пристане на твоје услове2 Зар онда да смо за бадава крпали толику војску 2

— Шре свега клетвеништво бана босанскога, којп нема наследника, не би било тако ситно, да због њега не би вредело кретати велику војску; јер кад умре Стипан који је већ стар, на место баново лако би дошао ти или који од твоје браће за мог намесника у Бовни. Али ти не знаш СОтипана. Неће се он никада усудити да прекине ве Лајошем, али баш п када би хтео не бп смео да ми да своју ћерку за Уроша, јер је она већ вереница угарскога краља.

— Па онда само на пра' Бога губимо неколико ових лепих јесењих дана за наш војнички посао !...

— Не губимо их. Војска треба који дан да се одмори од далеког пута, њене турме са храном још пристижу, а ми треба пре него што загавимо у 'босанске кланце да сазнамо колико где има банове војске, ко су му главни заповедници, да ли се који од њих може при= добити да не проливамо крв више него што се баш мора, јер је на обе стране наша крв...

Вукашин, на то не рече ништа, а Душан му нареди да пошље своје уходе преко границе, да добро осмотре земљиште до Новога Града, до Кључа, до Имотског и до хумског Котора.“

Онај други део посла, којим је хтео да испуни време док ов дубровчани врате из Бобовца узео јесам Душан на себе,

312