Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Пре свега позвао је себи на сабеседовање ону босанску властелу и властеличиће, који су се увек осећали као Срби, који су били с њим и о крунисању у Сврчину, и који су и сада били у његовој војсци. То беху Иван Будисалић ив Завршја, Мијотен Драживојевић, СОтанац Војпеаљић, с Гојислав Галешић, Будисав Дружичић, Стјепко Друговић, Чихсрић, Илијаш Мутиводић, Костадин Бугарчић ив Невесиња, и Мркоје Стјепковић.

Душан је знао да ће пред овим добрим Србима са великим. успехом говорити о потреби да се што више поштеди братска крв у борби која је била неизбежна. Они с одушевљењем примише на се да се разиђу по Босни, ставама и путањама које су они добро знали и да врбују поједине босанске властеле и властеличиће Ba велику мисао цареву о уједињењу свију Србаља под један државни кров.

Знајући какве су провалије ет Србима напра-= виле три вере, Душан је нашао за потребно казати својим емисарима да је њему сада све једно да ли се прави Срби крсте само са три прста или са целом шаком. На. питање једнога од тих царевих људи, како сада цар мисли о Богумилима, и да ли има што п њима да по ручи, Душан је одговорио да он'зна колико су Бабуни пострадали од католика, да јако жали њихову црну судбину, M ако они хоће да се с поверењем њему обрате, он ће видети шта би могао и ва њих учинити.

Док су се ови пареви емисари равишли по Босни, дотле су Вукашинове уходе и извиднице почеле доно» сити прва иввешћа из пограничних места, дотле почеше стивати гласови од царевих пријатеља из целе Босне.

Из њих видеше Душан и његове војводе да се Бан одавно спремао за одбрану. Не могући ни помишљати да се упусти у отворену борбу са војском Душановом, ва коју је унапред внао да ће бити поглавито састављена из коњиде, он је пре свега наредио да цео народ обори вековне шуме којима онда беху покривене све планине п сва брда босанска, нарбчито дуж многобројних теснаца и кланаца којима пролажаху тадашњи главни путови за Босну, па је том обореном шумом

518