Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Кад тако одлучује глава краљевске куће рече Прибац — ја сам срећан кнеже Вратко да те замолим) да ми дадеш твоју дивну ћерчицу за мога сина Лазара.

— Дајем ти је, Кнеже Припче — рече Вратко. од свега срца !

Док су се нови пријатељи грлили и љубили краљица приђе Душану па му пољуби руку.

— Хвала ти, Душко, што си усрећио два пара младих људи, који одиста заслужују сваку ерећу у животу.

— Полако, кира Јелено, полако. Ово је свршено међу нама маторима, али да видимо још шта ће деца. казати. Ко зна, можда се Лавар и Милица не воле толико колико пишу за Дејана л Теодору.

— Па ти знаш — рече Краљица смешећи се — да се они одавно пазе и да смо ми то одавно приметили 2

— Чекај да видимо. Децо! — И Краљ пљесну рукама. Врата се расклопише и уђе баш Лазар Припчев па ве поклони и рече:

— Чаповедај, светла круно !

— Кажи Угљеши да замоли Опазану госпођу да дође овамо с Милицом, а ти се одмах врати овамо.

Лавар оде до врата саопшти краљеву заповест своме другу, па ве врати у собу п стоји као свећа.

Милина га је било погледати.

— Чујеш момче — рече Душан — би л' се ти женио 2

Лазар поцрвене до ива ушију и обори очи-вемљи.

— Одговарај, кад те питам.

— Како нареди високо ти краљевство... — про муца Лазар.

— То ти Краљ не може наређивати, то ти треба сам да кажеш.

— Па... ја... елушао сам где старији говоре да се нико не каје ко-ее рано ожени...

— Не питам ја тобе шта старији људи говоре, пего те питам би ли се ти радо оженио 2

20