Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Лазар виде да нема куд па диже главу и са свим одсечно рече:

—- Бих, ако високо ти краљевство и мој отац одобрите ! 5

— Тако те хоћу: Е лепо. Твој отад и ја баш сад нађосмо да треба већ да те женимо. А јеси ли већ бацио ово на какву ПНЕ

= Где бих ја смео... то је ПИ а посао да бирају себи снаху а свом сину младу. -- па... -

— Добро. Твој отац баш сад ми рече да је већ иза“ брао младу за тебе и молио ме је да и ја одобрим. Ја нађох да је ћерка кнеза призренског Бранила врло добра прилика за тебе... |

Лазар пребледе у лицу. Обе му руке клонуше низа снагу. Он вамо обори главу па промуца:

— Како нареди мој отац и високо ти краљевство · - -

Краљица није могла да гледа страдање које се оглодало на Лазаревом лицу, па само пришану своме мужу: „Што мучиш дете 27 — и оде па загрли Лазара.

— Главу горе, добри мој Лаво. 'То те Краљ само куша. Изабрали ву они теби баш ону девојку која ти је ва срце прирасла;

— Милицу 2 — сину Лазар, као да га је сунце огрејало.

(ви се слатко насмејаше.

— Ене, а шта око рече „то је родитељски посао Како ви ти смео да бираш на своју главу '

— Право да ти кажем, светла круно, ми се пазимо још од како се као деца нађосмо у краљевекој ти кући. Али баш и да није тога било, ја бих Милиду увео само ва то, да скинем с врата моје другове !

— Како тог

— Па тако. Изедоше ми крст од јутра до мрака. Те „виђе ли, Бога ти данас твоју Милиду 27 Те „од када ти стојиш с Милицом 2" Те „море Јаво, што цикада не пушташ Милицу да с миром прође преко трема 2" Е, просто ми досадише, па сам Бога ми помишљао да молим ода да је запрови ва моне, само да скинем беду с врата.

/;

„ 21