Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

и његове аспиде Симониде, то је сјајно извршена грађевина, то је чудесна мешавина камена и опека са лепим накитима у проворским аркадама

Преко лица кира Јелене пређе лак облак, када се фра Вите усудио једну српску краљицу назвати аспидом, ин ако је сама најбоље знала да је Симонида то име заслужила, када је дела ослепити свога пасторка. Али да не би дала осетити францисканцу своје незадовољетво, она одмах настави разговор.

— Мени је речено да је трећа једна задужбина краља Милутина, црква Св. Ђорђа у Нагоричану, врхунац српеког неимарства '

—_ Ако се — рече фра Вите — мешавина свију познатих _ архитектура назове српским неимарством, онда је то тачно. Из истога је доба и црква у манастиру Бањској. Она је савидана по угледу на Cry" деницу, са основом у облику крста, са једним кубетом, две побочне капеде и припратом. Споља je обложена напизменичним слојевима белог, дрвеног и модрог ка“ мена. Изнутра је обложена златом од врха до мермерног патоса. |

— За то наш народ каже да „бањскога злата“ нема нигде више на свету ! Ја сам уверена, да бе се доцније додавати и „црквене грађевине у Дечанима" !

Фра Вите се само поклони али не рече ништа.

Царица настави.

— Боже мој, кад помислим на прве дрвене цркве које је подизао (в. Сава и његови први последници, кад помислим на „древену цркву“ у Кориши код При врена, па сада погледам Студеницу, Грачаницу, Бањску и високе Дечане, онда ми је тек јасно, колико су Немањићи учинили ва ову земљу.

— Онда, светла госпођо, кад је живео Растко Немањић, није свуда било могућно подићи ни „древену“ дркву, него су често подивали само велики крет од дрвета, па се око тих кретова служила божја служба, а данас не само краљеви дижу величанствене задужбине, него и поједини људи. Око Скопља и око Новог Брда већ има пуно лепих богомоља које су поједикци подигли

42