Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Право велиш, фра Вите | Кад помислим на пркву Св. Николе у Љуботену, коју је подигла пре осам година властединка Даница, онда ми је тек јасно, колико ве у нашој богоданој нам држави укрепила православна вера и хришћанска побожност...

— И још нешто, светла Царице: колико је напредовала за последњих 200 година привреда и бларостање_ у овом народу. ; __— За привреду такође — рече Царица — имају највећу заслугу Немањићи, јер где нема закона п правде, ту не може бити ни привреде ни благостања. У вемљама; где жаре и пале властели разбојници...

— Као што беше челник Ивоје — убаци фра Вите

— или његов последник Јунац...

— Добро кад помену та два зликовца — прихвати кира Једена — мени и данас није јасно како их смрт уграби пре, него што је краљев суд стигао да им суди. Ти си последњих осам година провео у Дечанима, ти ћеш најбоље внати како је било. Причај ми то. ~

— Нема бе шта много причати. Челника Ивоја послала си ти, висока госпођо, да брани Дечане од влих људи. У место тога он је сам пљачкао манастир. да то га, пред свима његовим оружаниини људима, на коњу задеси смрт, пре него што је жалба манастирска стигла суду. За мој рачун њега је убило претерано

"пиће. Калуђери причају; да су га убили „невидљиви

ратници Христови“. Ви посласте из двора старога ратника Јунца да чува манастир. Али и он је био насилник. Затворио је игумана и давао му је и сувише мало хране. Док се братија усудише да се туже на ово насиље, Јунцу бе на сну покава свети краљ у краљевском орнату, са дугачком седом брадом. Шта је краљ Дечански кавао Јунцу; кад му све јавио на сну, то није никоме могао причати, јер кад се ив тог страшног сна пробудио, он није више могао говорити, него ј6 само урлао као дивља звер. Од тога тренутка па ва седам недеља отпадало је живо месо с Јунца, док у страшном емраду није ивдахнуо. Ето, како. се Јунад иввукао испод судске казне.

4 · | 43