Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

свита, која је била на коњима, овде сјаха и сви пођоше пешке на сусрет литији. | |

Царица целива крст, којим ју је игуман благословио, па онда редом све иконе, које су калуђери држали у рукама, и онда се цела литија крену натраг у манастир. Уз пут су два калуђера са кадионицама сваки час вастајкивала да „благовоњим“ мирисима тамњана и дру“ гих ароматичних смола, бачених на жеравицу у сре“ брним кадлоницама, окаде Царицу и њену сјајну свиту, а остали калуђери певаху у доста сложном хору црквене поста, =

Ув пут је Тарица разговарала с оцем игуманом, модећи га да извини нто тако изненада досађује пл њему и братији, јер она долази само да нешто види у цркви, па да се одмах врати у Скопље. За то му она није дала ни јавити за њен долазак.

Игуман је бло благодаран фра Вити, што га је макар пи у последњем тренутку известио, п жалио је што није имао довољно времена, да јој спреми дареки дочек.

У измени подобних љубазности уђоше у величанствену цркву; где је одслужено кратко благодарење Богу и многољетство целом „царствујуштему дому“.

Кад је то свршено, и кад игуман и братија узеше допуст од Царице да оду спремати све што треба за тако високе госте, кира Јелена се окрете фра Влти.

— Пре, него што ми покажеш место ва твоју красно замишљену слику, хоћу с тобом да облђем око целога храма, да ми га покажеш у појединостима.

Фра Вите се поклони па пође ва Царицом, а цела свита ва њима.

Чим је изашла из цркве и одмакла од ње толико, да је могла целу цркву једним погледом обухватити, она упита;

— По Богу, фра Вите, где нађе толико овог дивног мермера са црвеним гранамар ~ ~

— У каменоломима и урвинама Шар - Планине, светла Царице. У римеко доба била је од тог мермера

46