Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

У првој еоби беху дарови кневовима пркве и поје. диним црквама и манастирима. Ту беху златни или по злаћени кретови, искићени бисером и драгим камењем, округле богородичине слике тако исто уоквирене драгим камењем најразличнијега цвета (панагије), нај различније иконе, често претрпане златом и сребром, тако да се од живописа видео само лик свеца, тешки сребрни свећњаци и кандила разних величина, кадионице, свилене и кадифске завесе за црквене двери, дивно израђене плаштанице за свету трпезу, најразличније свештеничке одежде од митрополитских орната са митрама п штакама, и архимандритских и протинеких одежда са набедренидима и до најскромнијих ђаконских

комплета. 2

Душан приђе најпре крстовима, па их стаде разгледати и читати записке на њима.

— Ови најскупоценији, наравно, намењени су бугарском патријару. охридском митрополиту, светогорском проту. Али, чујеш Једена, овај крст ва нашег патријара није тако богат као остали P

— Прво Јанићије је наш; а друго овај крст је, иако Ha њему нема толико скупоценог камења, ва мој рачул далеко драгоценији од свију осталих заједно. У њему је, погле ближе, једно парче часнога древа, онога на коме је наш Спаситељ био разапет !

Душан се прекрсти и делива тај крст памењен Јанићију па рече:

— Нека га чудотворно часно древо чува од сваке левоље и напасти у животу, као што је Данила II. ouyвало од искушенија сотоне. Хвала ти, драга моја Јелено; за ту срећну мисао !

Код панагија Душан рече:

— Да не би погрешили са равдавањем панагија, треба да упиташ Јанићија, јер чини ми се да епископи имају право да носе само по једну а митрополити по две,

— Питала сам га, Душко, и ове записке писала сам по његовим упутима. |

— Лепе су ти иконе. Одакле ти је живодис 2

58