Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

E

= Из Pecape и Хиландара. Само неколике писао је Задранин Мивиједе.

— Штета, што ву претрпане златним ручицама п другим украсима, али шта ћеш; кад се по томе цени поклон, а израда је дивна.

— Од наших домаћих златара као и ови окови на јеванђељима.

— Све је добро — рече Цар — ово су одиста царски поклони. : |

— А сад ходи у ову кљет. Овде су поклони за младога краља и ва твоје нове ведикодостојнике · деспоте севастократоре и ћесаре, за Великог ЈРоготета, ва Прото, спатара, за Протовестијара, даље за велику и малу властелу и њихове жене.

— А где је круна ва Уроша

— Она је у ризници, јер то је блла твоја краљевска круна, само сам је дала изнутра поставити толико, да не падне Урошу на рамена. Она је поред твоје царске _ круне, оне, што је царица Јерина дала своме зету краљу Милу питу и која је иста онаква, какву носе византијски цареви. Бућа их не да док их великодостојници не понесу у цркву за крунисање. Само ми је оставио прстен за Уроша. На његовом камену је изреван лав.

Душан се насмеја.

— Не зна Бућа за шалу. Гема на прстену за нашег Уроша врло је лепа, али кад буде млади краљ, треба ће му други печат. У осталом и ти би добро радила да ове кљети пуне поклона добро причуваш до Васкрса.

— Ја их закључавам, а Палман је одредио страже, које их чувају на смену и дању и ноћу.

— То је добро. Дај да видимо, јеси ли се у свему придржавала тачно прописа византијских за одело равних нових звања.

— Ево види најпре за Великог Логотета. Црвен клобук са златним жицама, црвена хаљина са двема ико. нама, једном на грудима на којој ти стојиш, а друга на леђима где седиш на престолу. Ево му и свиленог огртача. 7

— То је тачно.

bd