Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

златом протканих, дамасцинираних источњачких свила. Цвет тих тканина беше црвен, ређе зелен. Мушке и женске хаљине за велику господу-беху често постављене хермелином.

Душан узе једну такву женску хаљину у руке, гледа је па рече:

— Овде је требало бар двадесет лактова кадифе; а за поставу си дала најмање три стотине млетачких дуката. р

— Толико од прилике, али шта ћеш 2 Ови контуши и шубе као постављени огртачи поклањају се и на дадеко мањим дворовима н. пр. у Бозни. Не може један царски двор својој великој господи и силним властелинкама ништа мање поклањатил Овај је контуш за бившу краљицу и будућу деспотицу Оливеровицу.

— Тако је. Па какви су то ђавољи вапони ва закопе | чавање огртачар да кога је евор За кнева хумског Петра. Зар ова округла плоча мора бити златнар И за што су ови орлови, зечеви п пеџ, што зе провлаче кроз пишће, направљени са повадње а не с предње стране вапона 2 |

— То ти не умем кавати. То је златарева тајна.

— Ао, мој брате. Сада тек нагависмо на појасеве | — зачуди се Душан, и имао је чему.

Што ву данас ордени, то онда беху појасеви. Било их је од дрне или црвене коже, од свиле и од кадифе као крв црвено, црно, зелене, или модре. Појави беху окићени плочама калајним, бакарним па повлаћеним, сребрним па повлаћсним или са свим влатним, а вакопчавање је било сребрним пафтама.

— За кога је овај појас 2 За севастократора Бранка ! Дај да разгледам то чудо од појаса. Шта је ово извевено 2 Ово је соко, ово усправљен медвед, ово овам лавовских глава, то је све депо и красно, али какво је ово чудо од животиње 7 По глави бих рекао да је дивља свиња, а по репу је змија. Буди Бог с нама !%

ен лан питини,

“ Тај појав Севастократора Бранка (који је био отац Вуку Бранковићу) и данао св чува у Петрограду.

“

57