Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Царица се смеје, намести Бранков појас на место, дохвати други па га пружи своме мужу, који га у мал неизпусти HB руку.

— Па ово је тешког За кога јер За кнева Муж"брата Славомирића. E њему неће бити тежак. Јеси ли дала 200 перпера за овај појас 2

— Много- мање — рече Царица. — А што велиш ва тежину, Дубровчанин Бона има појас; који је тежак девет ливара и који вреди 495 млетачких дуката. А што велиш да само људескаре као Мужбрат могу понети тежак појас, ја знам у Новом Брду жену једног дубровачког трговца, која носи појас тежак 8 ливара и 7 унча.

— Богме ако је мој кнез Славомирић људескара, та твоја госпођа мора бити нека мушкобања.

_ О сваком појасу висио је с једне стране ножа с друге тоболац, кеса, често од црвене кадифе, окићена сребрним или златним везом, бисером, златним пуцадма.

— Ово је — рече Цар — душу дало ва седикесе у оној гунгули, која ће о крунисању бити по свима улицама у Скопљу.

— Ако их буде, и ако их скопски кефалија не по, купи још пре крунисања, они ће се љуто преварити, "Тобоци се данас носе правни као украс, а новац, увијен у везвен убрус, носи се у недрима или у рукаву. — Е, сад остаје још да ти покажем пехаре, окићене Ka» мењем равнога цвета, златне узде, оружје и на крају женске рубине свилене.

— Доста је, жено, ако Бога внаш. Мени се врти мовак од самог гледања. Та како ди је било кукавцу Бући, кад је видео, колико ти потроши. Он је сигурно био сав зеден још пре, него што је обукао протовести“ јарско одедо.

— Није му било дасно. Али Бућа је мудар човек, па је нашао чиме да се теши. Вели ако дубровачки поклисари обично доносе само тканине за хаљине, јужно воће, друге посластице и вачине, за нашу велику је властелу, вели, зигуран да ће њихови дарови вредети колико и наши њима, и на крај краја, вели, биће опет ризница пуна.