Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

са својим бугарским гостима враћао преко каменога моста и кров град. -

Напред су јахали Душанови оклопници, па онда бугарски бољари и српска властела измешани, а све по четворица у врсти, за њима високи духовници и епископи српски и бугарски, па онда Патријар Симеун сва Митрополитом Јанићијем, за тим чланови обеју царских породица, највад оба Дара, Јован Александар десно а Душан с његове деве стране, иза њих још пуно властеле пл царичина алеманска гарда.

Срби су викали „многа лета“, Грци викаху „Зито7, а чудо се и по које „Да живјеје“ и по које „Са траjacka”. Кад прођоше све те параде и дочеци, састао ве је па велику суботу 1846. српски државни сабор у великој дворници Душановог двора у Скопљу, на коме учествоваху и сви грчки архонти освојених градова и сви виши духовлици охридске митрополије и Свете Pope. о

Тако састављен сабор, после кратког ,сабеседовања са Душаном, и без икакве „распре“, донео је једнодушну одлуку: да зе српска црква прогласи независном од цариградске патријаршије, и да се Архијепискоц Јанићије прогласи ва српског Патријара.

Душан је одмах одобрио обе одлуке сабора.

Пред вече истога дана однели су великодостојници српске царевине царске знаке у цркву и оставили их пред олтаром повади Христовога гроба. Ива оклопника дарове гарде, који су чували Христов гроб, осташе делу ноћ у цркви млади властеди, који су чували царске знаке.

Истога дана после пола ноћи, кад је у саборној цркви скопској одеслужена васкршња служба, приступило се „рукоположењу“ Јанићијсвом.

Бугарски Патријар Симеун, охридски Митрополит Никола и светогорски Прот рукоположише српског

Архиепископа ва првог српеког Патријара под именом Јанићија 1... у

69