Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Кад се велика и највећа српска, грчка и бугарска

световна и духовна госпоштина, у саму вору, вратила из саборне цркве у двор, п када су се сви ув радосне - усклике „Христос васкрсе“ и „Христос анести“ ижљубили, похиташе сви да се после седмонедељнога псста — омрсе. За то Велики Ставилац беше спремио не само црвених јаја него и богате трпезе, јер је знао да Бе на први дан Васкрса сва та госпоштина врло дуго бити "у цркви не само вбог крунисања царевог, него и због двеју дворских свадаба M BOOP „проивводства“ нових севастократора, деспота и ћесара, које се такође имало извршити у цркви. - =

Сви се врло озбиљно прихватише и остали би још и дуже ва трлевом да трубе не огласише формирање царскога кортежа за крунисање, за које је требало доста времена, јер је свакоме великом господину ваљало одредити место, које одговараше његовом достојанству.

Ми се нећемо заустављати на описивању те сјајне литије нити службе у дркви приликом крунисања, јер ова беше са свим онака као и приликом Душановог крунисања за Краља у Сврчину. Поменућемо само разлике.

Што ву онда у цркви радили Архијепископ и поједини епископи, то су данас чинађејствовали српски и бугарски Патријар, Митрополит охридски и Прот светогорски.

Где се онда у молитвама помињао Краљ, сада се помињао Дар.

Кад је Јанићије [. поднео Душану ону византијску круну, која беше исто онаква као круна Андро. ника Шеог, и коју круну сада придржаваху и Патријар Симеун и Митрополит Никола — Душан је положи на своју главу, па онда даде знак својој жени и своме сину да приђу, а својим грчким Митрополитима сјерском филининеком, хризтопољеком и драмском климну главом те они поднеше још две круне, једну мању царску и једну већу краљевску. -

Душан узе најпре ону мању па је спусти на главу своје жене, која је кдечала пред њиме, и рече:

10,

4