Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Царица и Патријарси кренули од цркве за двор, они.

беху окружени тако византијски, да је Патријар Симеон и нехотице морао рећи своме новом српском колеги: — Бог и душа, сушто крунисање царева византијских у Цариграду !. Јанићије само задовољно климну главом.

Када се царска госпоштина вратила у двор, најпре је отишла у престону дворницу, која беше раскошно окићена богатим источњачким ћилимима и пвећем.

Када Цар и Царица седоше на своје престоде, узевши бугарског цара десно, а бугарског патријара лево до себе, пи када сви остали по старешинству заувеше своја места, п када се све утиша поче Цар, седећи под круном и држећи скиптар у рукама да говори:

— Светли Царе и брате Александре, пресвети Патри“ јарзи, високо преосвећени Митрополити, преосвећени Епископи, велеможни бољари и властели обадва царства !

Моја прва царска реч нека буде хвала милости воме Богу на великој милости којом је мене и све моје обасуо на данашњи дан. Хвала и свима вама, који сте ми помогли да се успнем на овај врхунац вемаљске власти.

Друга моја реч нека буде мој царски поздрав свима мојим народима. Када сам се крунисао ва краља свих српских и поморских земаља, ја сам народу убећао правду и законитост. Надам се, да је за време целог мога краљевања било -у богоданој ми држави много више правде и законитости, него ва прошлих две стотине година..."

— Бро је, било је, Бог ти дао Царе господине ! — захори се по целој дворници.

Да би правда и законитост постали још чвршћи за време мога царовања, и да би се оне осигурале и за доцније, када мене не буде више у животу, потребно

{4