Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

је да богодано ми царство добије писане законе, по којима ће се судити H NO грађанским и по цркведим и по кривичним делима. Ја сам преко свију наших судија, ва цело време мога краљевања дао прикупљати потребну грађу за тај велики општи законик наше државе. Тај огромни труд приводи се сада крају: Наређујем нашем Ведиком Дворском Судији Божидару, да што скорије изврши све што је написано у овој царској нам повељи — овде Цар узе из руку Великог Логотета један свитак — како би што скорије могли на сабору царства нам прогласити наш нов ваконик.

Велики Судија Божидар клече пред цара, прими повељу, целива Цару кодено па рече:

— Твоја заповест, Царе господине, биће иввршена.

— Слава Цару правде и ваконитости ! — грмило је по дворници.

На један миг Царев Велики Логотет прочита на грчком јевику цареву реч.

— Зито о автократор ! — повдравише сви грчки архонти прву реч свога новога Цара.

Душан иза тога узе опет реч:

— Да бих показао моју благодарност Свевишњему, одлучио зам да код Призрена подигнем, колико могнем великољепнију задужбину посвећену светим Аранђелима Михаилу и Гаврилу !

Сада високо духовништво грмну сложно:

— Благоверноме и христољубивоме ктитору светих Аранђелда многаја дета !

И као да су јошу древи, они у сред престоне дворнице стадоше певати најдуже „многаја љета“, које су равдрагани певали и сви присутни световни људи, тако да је Велики оготет једва стигао да грчким архонтима протумачи, за што се у овако свечаном збору — пева.

Кад се опет утишало у дворници Цар настави:

— За спомен на овај дан, одлучио вам да установим нарочити крст Светога Стевана, којим ћу одликовати само оне, који стеку највећих заслуга за царство нам.

75