Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

За крунисање беху стигли у Окопље п фистулатори (који ву свирали у флауте) из Дубровника, и многи

туслари са „гуслима“, на којима је било више жица, |

а не као на данашњим само једна, и многи гудачи са Виолинама које су се онда звале прегудице. Српеки гудачи били су онда на гласу“. Из Дубровника беху нарочито за крунисање послати у Скопље „трумбетари и „пифари алемански“, који су „знали да пију вино без воде и да много говоре о својим драгим женама на западу“. Немачки свирачи беху онда у служби опћине дубровачке, те су нам за то сачувана и њихова имена. Нарочито се помиње немачки гајдаш Кунц, трубачи Елијас и Јоханес, Хане флауташ, Петер ив Келна п Матија тевтонац пифари. Од домаћих трумбетара помиње зе Драган из Призрена. Беше дошло и неколико босанских лаутара. А већ да је било пастирских свирала = рогова ва свирање, п вештих свираца у те „инструменте" по зеби се равуме. Прави и највештији мувиканти беху Грци, и читаве њихове „банде“ дошле су пз Бера, Сјера и Драме да веселе госте новога цара. Како тога дана поред крунисања беху п две царске свадбе на двору, то ву шаљивчине свадбени „глумци“ после ручка веселили госте својим шалама и пецкањима. Било је и друђих туђинзких „шпилмана“, судећи по том имену. Дворских будала није било на српскоме двору, као што их је било на страним дворовима. Тек додније помиње се неки Мрвац, као дворска будала на двору бана босанскога, који мал" то није прва службена будала на балканском полуострву.

да време ручка свирала је дубровачка и грчка музика, а када је винце почедо загрејати дице, осу се и весела и јуначка песма, јер се онда много певало на свадбама и свечаностима. Прве беху много. љубавне, Тако да их је Свети Сава, још док је био краљевић мрзио и гадио их се „јер беху нечисте и шкодљиве песме“. Тадашњи песници осветили ву му се за то, ,„измислили o OU У

% Помињу се чак на двору пољекога краља Владпслава Јагелонског „бербскија скрвипки"'.

18

—

koe.

SAKE,