Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

xy” Ba то нарочите песме о одласку Св. Савеу в- Гору. () сваком јуначком делу одмах је народ спевао јуначку песму. Византијски историк Нићифор Гргур прича како су његови српски пратиоци, једне ноћи у шуми између Вардара и Струмице. певали славу некаквих својих јунака за које, вели, об као историк није никада ни чуо... Певали су, вели, некаквом тужном аријом, али тако силовито, да зу одјекивале стене и ждрела. Зна се да су Дечанског, кад је вратио са Велбужда, већ дочекали „побједними пјесмами“. — Вероватно је — каже Јиречек — да je Михаило из Острвице писао своју „историју Ha OGHOBYy старијих јуначких српеких песама. Оне су, вели, певане и за трпевама на увесељење гостију. Певачи беху стари ратници, који су певали стојећи иза гостију. На жалост тек после 200 година почиње записивање ондашњих јуначких песама, те за то нисмо у стању цитирати ни ону, која се ва живота Душанова певала 0 српској победи на Вглбужду“

Ова песма као да је била узрок што је Душан устао са стола пре него што је било право'неким његовим гостима о крунисању. Изгледа да је некакав песник) који је сам учествовао у првој победи Душановој, био почео да пева песму о Велбужду. Душан, да би избегао један непријатан дипломатски инциденат, чим је чуо прве стихове, даде миг своме новом Великом Ставилцу да поведе хоро. Срећом десио се у близини један гајдаш са његовим „мјехом ~ те кнев Лазар поведе коло. Највиша госпоштина устаде са столова, сви млађи ви“ тевови и владике из свите даричине похиташе да се ухвате у кодо, и тако је Душан уштодио своме брату Цару бугарском непријатност да слуша песму о Велбужду.

Коло, које се по грчкој речи, звало хоро, постаде за час тако велико, да је много гајдаша и свираца са фрулом морало да прискочи у помоћ кодовођином гајдашу, јер хоро беше не само покрило цело пространо двориште, него се вило и кров улице од шатора по

19