Časopis Istraživač

NAŠA REPORTAŽA KONAČARI

D. PETROVIĆ

Svaka grupa u našem Društvu mora, pre nego što krene na akciju, da pošalje nekoliko svojih članova, pre svih na teren. Njihov zadatak nije ni male lak. Moraju obezbediti smeštaj, drva... Moraju oni i onaj (toliko važanj, kontakt uspostaviti sa meštanima. .. Još su sveži utisci sa akcije geologa u selu Kljucu krajem februara članovi ekipe konačara bill smo Milan, Mica i ja. Posla je bilo dosta pa smo rešili da krenemo dan ranije. Autobusom smo stigli do Mionice, a dalje se morale peške. Dan je bio izuzetno lep. Pravi prolećni. Mionica je brzo ostala iza nas, i pred nama su se ukazale prve seoske kuće. »Biće hladno večeras. Moraćemo najpre da nađemo dvra«. Zađosmo duboko u selo, a još nikog nismo areli. Već smo se bili zabrinuli zbog toga kad sretosmo jednog starijeg meštanina: . Dobar dan stari! pozdravilismo ga. Dobar dan deco! odgovori starina i upitno pogleda u nas. Mi smo iz Valjeva. Istraživači. Bićemo dva dana u vašem selu. Jel bi mogao da nam pokažeš gde je škola. Zamisli se star! malo pa će: Eno, tamo, vidite onu zgradu što se beli. To nam je škola. A, šta ćete vi ovde raditi? Mi smo istraživači, geolozi. Tražimo rude. Pričaju da u ovom kraju ima uglja? Pa, šta da vam kažem reče i sleže ramenima. Ja neznam, ali pričali su da tamo na Boževcu ima uglja. Kažu da na jednom mestu gromovi stalno udaraju. Dolazili su tu neki i kopali. Pošteno da vam kažem, nisam vidio. Hoćemo li moći ovde negde kupiti drva? Ma, šta ćete kupovati! Daće vam drva, besplatno. Ne treba to vama mnogo. Sunce je već počelo da zalazi kad smo stigli do škole. Tu nas dočekaše seoski učitelj i učiteljica. Rekoše, da će nam ustupiti jednu učionicu za spavanje. Takođe i školsku kuhinju. Übrzo se oko nas okupi ceo komšiluk. Morali smo svima objašnjavati ko smo i odakle smo, šta radimo, koliko će nas biti i kad stižu ostali. Ima li neko od vas slame? upitali smo. Treba nam za sutra. Na njoj ćemo spavati.

Nasta tišina. Übrzo se javi jedan seljak srednjih godina. Imam ja. Samo je sitna. Sama pleva. Za spavanje je najbolja zobna siama... All, nema to ovde niko. Daću vam ja sena, pa prostrite javi se drug!. A drva! Ima li ko drva da proda? ponovo ih upitasmo. Ima ova šumica ispod škole. Idite dole I nakupite drva koliko hoćete. Možete slobodno I odseći neko drvo ako vam treba. Daću vam ja sekiru reče treći. Evo ja ću vas povesti sad odmah javi se jedan seoski omladinac, očigledno zadovoljan što ćemo makar za dan dva razbiti monotoniju seoskog života. Podosmo puteljkom za njim. Pored nas su promicala retka stabla. Po zemlji je ležalo dosta sasušenih grana. Sigurno će nam bit! dovoljno. Sidosmo do same reke Lepenice. Tu naidosmo na poveći balvan. Najverovatnije da ga je tu izbacila nekada nabujala Lepenica. Ako uspemo da ga iznesemo gore do škole, bide nam dovoljno za tri dana. Dogovorismo se da to uredimo sutradan. Nakupismo nešto malo granja za veče I vratismo se u školu. Naložismo vatru u jednoj učionici. Naduvane dušeke rasprostresmo između đačkih klupa. Nećete valjda tu spavati? reče učitelj. Aj te večeras kod mene, a sutradan kad dodu ostali vi spavajte tu. Neka, hvala. Nije nama lose ni ovde. uzvrati smo. Bill smo umorni pa übrzo dode san. Ujutru nas probudi školski poslužitelj. Brzo ustadosmo I iznesmo stvari u hodnik. Odmah smo pošli za onaj balvan. Sa velikim naporom iznesmo ga do škole. Odmah potom krenusmo ponovo za Mionicu da kupimo namirnice, jer i to je bio deo našeg posla. Uz put smo sretali meštane. Svi su već culi za nas. Umesto pozdrava pitali bi: Jeste li vi oni što traže rude«? Vratili smo se kasno po podne. Izneli smo klupe iz učionice, uneii seno i razastrli ga po učionici. Preko sena bacili smo šatorska krila. Znači i to je u redu. Imaće gde da spava. Ostalo je jo§ i drva da se nacepaju. Kad smo i to uradili već je pao mrak. Uskoro treba da stignu i ostali. Naložiii smo vatru i stavili vodu za čaj. Sad je sve u redu. Milan i ja uzesmo gitare i počesmo vežbatr pesmu »Stari Pjer«. Uskoro dopre do nas veseo žagor. To su naši! povikasmo. Da. Bili su to ostali članovi naše grupe. To je ujeđno značilo da je posao konačara završen.

AKTIVNOST Prva izložba istraživačke fotografije

U Nedelji istraživača od 14. do 22. februara, otvorena je u Valjevu prva istraživačka fotografija, amatera iz svih krajeva Jugoslavije. Prva nagrada je pripala Vladimiru Bernetiću za fotografiju »Galebov trenutak«, I Vlastji Simoničiću za kolekciju fotografija. Izložba je, prevazišla očekivanja. Pored velikog odziva (oko 260 eksponata] zapažen je I dobar kvalitet fotografije (ill je ušlo u iži izbor). Ohrabruje to, što je vecina autora imala oštro oko I Intuiciju istraživača, da u objektiv uhvate lepotu prirodne neobaveznosti. Prijatno je bilo proći gornjim holom Doma kulture, i nsetiti život iz svake od fotografija. Namera je organizatora (FKK »VaIjevo« i Društva istraživača), da ova lepa manifestacija postane tradicija, u Nedelji istraživača.

SLEP | Mig” _ UMETNIČKI SNIMAK AUTORA BOŠKA ĐOKOVIĆA —• 11l NAGRADA NA IZLOŽBI FOTOGRAFIJA ISTRA2IVAČA

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ BAЉEBCKOГ КРАЈА НАТЕРАЛА ОРЛА ЗЛА ГОДИНА

БОГОЉУВ ЛОМА

Белоглави суп (сури стрвинар) је иајвећа птица у нашој земљи. Он се храни лешевима. Најрадије једе утробу. Суп је „санитарац” планине на којој је настањен и 'околних предела у пречнику од 100 километара, колико износи радијус његовог кретања, јер уништава лешине стоке, обично угинуле од неке заразне болести. Y потрази за лешинама суп свакодневно надлеће знатан простор и у стању је да лешину запази са велике висине. Пошхо је белоглави суп, као и остали орлови стрвинари, користан, а знатно је проређен, то је републичким прописима заштићен од убијања. На Маљену је белоглави суп некада био врло бројан. На жалост сада је доста редак, јер је страдао као плен несавесних појединаца а још више уништавајући лешине вукова отровапих стрихнином. Сада се на Маљену задржао само у клисури Црне реке и има своја гнезда на неприсхупачним окомитим странама на левој обали речиде у пределу Љутог крша, Голупца и Црвеног брега. Једног топлог августовског дана 1948. године, одмах после ручка, заједно са Милорадом Секулићем Мидом, шофером из Ваљева, седео сам на трупдима у близини го стионице „Црни врх” (сада Одмаралшпта Панчево) на Дивчибарама. Изненада од Голупца долетели су 6 белоглавих супова. Необично леп призор је лех грабљивице. Y ваздуху дуго кружи и, када досхигне одређену висину, лебди. Тако је било и овог иуха. Изнад похока Жујана јахо се заусхавиАо и почело са осмахрањем. Мислили смо да се свакако у близини налази нека лешина. Преварили смо се. После лебдења од неколико минута, група је у савршеном порехку и у бришућем леху пикирала на схадо оваца на ливади поред са.ме сеоске колибе која се налазила између шумске управе и садашње групације викендида на падини Црног врха. To је хребало видехи. Y савршеном порехку, после вође групе, слехали су сви суповн и насрнули на овце. Једва су две жене и једна девојчица успеле да схадо неошхећено ухерају у хор. Супови су минуха шехали по и захим су у исхом поретку са вођо.м на челу узлетели, као авиони, и изгубили се у праоцу Голупца. Овај дохађај похврђује схару аксиому која говори да свако правило има нзузехак. Y овом случају, мора да су супови данима подносилн глад, јер се Десило да на про схору којн они конхролшпу није било легшша да би се могли нахранихи. Схога су били принуђени да покушају напад на жнве овце, шхо они иначе не чине. Пре.ма хоме не каже се без разлоха: „Нахерала орла зла година”.

ČOVEČE, NE LJUТI SЕ!

Ф Iznenada, kada se to od njega najmanje očekivalo, Dragan Marie se oženio. Saznajemo da je na svadbeno putovanje pošao autostopom. • Drug kojeg se plašimo, tvrdi da su u traženju novih aktivnosti mladih u omladinskom centra učinjeni krupni »Koraci«. • Izvinjavamo se svima onima koji, iz neopravdanih razloga, nisu došli па Skupštinu. • Posle jedne »naučne« rasprave u Klubu, procurila je vest da je »Aćim« skinuo onolike kilograme da bi se susreo (na ringu) sa Pecom. Tom prilikom »Aćim« je navodno izjavio; »Napraviću od njega čorbu od »skoči miša«. e Članovi Astronomske grupe, ovim putem mole Branislava Savića da se što hitnije javi Klubu šifra »IZGUBLJENI U SVEMIRU«. • 26.02 člana redakelje I vođa Speleološke grupe Dragan Lekić »Bidža« otišao je na odsluženje vojnog roka. Želimo mu da bude dobar vojnik bar onoliko koliko je težak. 0 Na seminaru u Belanovici sa jednog od predavanja isteran je Milar Arsić. Vidno razočaran razvojem situaeije, Arsa je izjavio: »Što se mene smatra, očigledno sam čuo da će me isteratl. Oni pozadi pravu humor a ja najgori. Sad šta bu, bu!

Вгој 44

„ISTRAŽIVAČ"

SVIM ČITAOCIMA »ISTRAŽIVAČA I JABLANICE « ČESTITAMO 1. MAJ-PRAZNIK RADA

I LjT y H « *y J \ Ml |d‘ ■"■VANDA У I LIST DBUST\» /UADIH IŽTRA-fIVAC^ IZDAJE: Društvo istraživača »Vladimir Mandić Manda« Valjevo UREĐUJE Redakcijski kolegijum: Gorica Miljević, Predrag Petrović, Miroslav Jeremić, Boško Đoković, Zoran Jovanović. Glavni i odgovorni urednik; Zoran Jovanović Sekretarica redakcije: Zorica Joksimović Adresa redakcije: Birčaninova 68, Poštanski fah 40 14000 VAUEVO Štampa: Grafičko-izdavačko preduzeće „Milić Rakić”, V'aljevo Ljubostinjska 12, Tel. 22-261

4