Časopis Istraživač

Veliki vaspitni moralno-politički značaj akcije

Povodom inicijative istraživača i održavanja akclje „Juli S T6“

• Dragoslav IWarkovfc razgovarao sa organizatorima „Jula 9 76.“

U utorak 20. aprila predsednik predsedništva SR Srfaije Dragoslav Marković razgpvarao je u Beogradu sa organizatorima istraživačke akcije omladina Srbije » Juli 1976. godine«, koja počinje 15. jula u Beloj Crkvi, a završava se posle 15 dana u istprijskpm mestu Stolice kod Krupnja. Ova akcija izvodiće se na području 8 opština Podrinjsko-kolubarskog regions i u njoj će učestvovati 350 mladića i devojaka članova istraživačkih organizacija iz cele zemije, kao i predstavnici drugih srodnih organizacija. —• Naš zadatak, rekao je Predsednik, Dragoslav Marković, je da mater/jalno, a pre svega mora/no i društveno-poHtički pruži-

mo podriku ovoj inicijativi koja je potekia od omladine Valjeva, jer ona ima veliki vaspitni i moralno politick! značaj. PraktičnJ materijalni rezultati ove i sličnih akcija omladine su važni za nas kao društvo, a možda su vise važni moralno-poiitički efekti aktivnosti miadih u ovoj i siičnim akcijama. U ovom razgovoru Predsednika Markovića uzeli su učešće izmedu ostalih i drugovi Svetozar Mijailović, predsednik Republičke konferencije Saveza socijalističke omladine Srbije, Slobodan Vlilivojevlć, Predsednik Međuopštinske zajednice podrinjsko kolubarskog regions i dr.

Povodom ovog broja U NOVOM RUHU

U tnaju 1970., u još uvek mladom Klubu istraživača, rođen je »predak« današnjeg lista Bilten, koji je po logic! nastanka dobio ime »istrazivač« ... Za ovih šest godina svog postojanja list je izlazio, redovno, naravno koliko su to uslovi dozvoIjavali, Ideja i volje bilo je na pretek, a nedostajalo je skoro uvek, papira, matrica, farbe, onoga što je za štampanje i najpotrebnije. Mnogi su nam pomogli dok su neki ostajaii gluvi na naše molbe. Ipak, veći je spisak onih kojima treba da zahvaiimo za ova 43 broja. Prateći burmi evoluciju Kluba, potom Društva istraživača, list je dobijao u kvalitetu svojih priloga i tekstova ali je s tehničke strane slabo napredovao. Dešavalo se da prilozi izgube svoju vrednost bilo zbog grešaka pri kucanju, ili zbog pogrešnog izvlačenja, zbog nejasnog otiska. Redakcije su dolazile i odlazile, padale, ali »Istraživač« je ostao. I što je najvažnije, postao je nezamenljivi informator, o radu našeg Društva i odlućni zagovornik sirenja istraživačkog pokreta. Danas kada je to najpotrebnlje »Istraživač« dobija jednu novu d\menziju, dobija izgled pravog lista. Veliku zahvalnost za ovo dugujemo GP »Jablanica«, redakciji i uredni ku lista ovog preduzeća, u čijem će sastavu übuduće izlaziti »Istraživač«. Posebno treba istaći da je »Jabianica« prihvatila i finansiranje polovine našeg lista. List će, u osnovi održati staru koncepciju. Uopšteno rečeno, »Istraživač« će obaveštavati o radu grupa i organa Društva istraživača, kao ! pravcima regionalnog i republičkog konstituisanja istraživačkog pokreta. Uz već ustaljene rubrike i izlaženje jednom u mesecu trudićemo se da idemo u korak sa aktuelnlm zbivanjima istraživačkog života. Dobili smo dakle, uslove da naie istraživačko bogatstvo što češće I što neposređnije pružimo široj javnosti. Novi list daje velike mogućnosti, ali i zahteva mnogo. Pre svega ozbiljniji rad redakcije lista I svih koji u njetnu sarađuju. , Red ak c i }a

NOVI KOLEKTIVNI ČLAN

Republička samoupravna zajeđnica za geološka istraživanja iz Beograda, dopisom od 16. 04, javila je da će da potpiše Samoupravni sporazum o kolektivnom članstvu Društvo istraživača, u visini od 1000 dlnara godišnje. Povođom ovog broja

PASTRMSKE VODE REKE JABLANICE

Iz izveštaja ekologa

Članovi ekološke grupe Društva istraživača istraživali su gornji tok reke Jablanice tokom juna 1975. godine, u okviru aktivnosti na plant! zaštite i unapređenja čovekove sredine. Na širem području Valjeva evidentni su problem! zagađenosti dva važna životna elementa vode i vazduha. Kolubara je svrstana u kategoriju jako zagađenih reka dok o stanju njenih pritoka nemamo nikakvih podataka. To je upravo velika greška jer je neophodna blagovremena kontrola i »zdravih« reka i akcija u duhu one narodne; »Bolje sprečiti, nego iečiti«. Istraživanja koja smo vršili u gornjem toku Jablanice ukazuju da ]e u tom delu toka, voda čista pa akcije treba usmeriti u pravcu očuvanja postojećeg stanja. U toku istraživanja, kao osnovne indikatore koji ukazuju na čistoću voda Jablanice, uzeli smo količlnu rastvorenog kiseonika i karakteristične vrste životinja. Kiseonik je od velikog značaja za živi svet reka. U vođi ga Ima u znat-

no manjim količinama nego u vazduhu, pa svako smanjenje količine, iz bilo kog razloga, i te kako se odražava na sastav živog sveta. Količina kiseonika varira duž toka u skladu sa određenim zakonitostima. Ta količina je veća u gornjem toku, hladnoj vodi, bistrijoj i bržoj i vodi sa više vodopada i kaskada. iz ovog sledi da bi realno bilo očekivati veću kollčinu rastvorenog kiseonika u vodama Jablanice. To smo eksperimentima i utvrdili. Količina rastvorenog kiseonika, prema našim analizama, varira oko 13mg/1 pri temperaturi od 15 stepeni Celzijusovih. U jednoj manjoj, desnoj pritoci bogatoj vodopadima zabeleženo je čak 16 miligrama po litru vode! Poređenja radi, uzeta je па analizu, inače dobra voda, sa školske česme u Bebića Luci. Utvrđeno je da sadrži samo 7 miligrama kiseonika po iitru vode. Sudeći prema ovim rezultatima, vode reke Jablanice mogu se označiti kao »pastrmske« tj. pogodne za život organlzama kojl imaju većih

prohteva kad je u pitanju kiseonik. Za te vode karakteristična je pastrmka koje u Jablanici nema iz, verovatno drugih razloga. Osnovni faktori koji utiču na prisustvo veće količine kiseonika u vodama Jablanice bili bi; brz tok, uslovljen nagibom terena omogućava stalno mešanje vode i zahvatanje atmosferskog vazduha gde kiseonika ima znatno vise nego u vodi niža temperature vode i odsustvo lokalnih zagađivača toka reke (strugara, odvoda septičkih jama, deponija smeća i si.). Da je voda čista dokazuje pored znatne količine kiseonika, i prisustvo nekih životinjskih vrsta koje ne možemo sresti tamo gde se voda mesa sa otpadnim vodama iz raznovrsnih fabričkih postrojenja i stambenih naselja. U toku Jablanice živi mnoštvo rečnih rakova, vilinih konjica, larvi mnogih vrsta insekata i bogat riblji svet. Pored reke žive neke vrste ptica (vodeni kos, žuta pliska...) nalazeći obilje hrane u vodi

sa jedne strane i sigurnost daleko od ljudi, s druge. Ono malo meštana smeštenih u »džemate« pored Jablanice navikii su na život u toj netaknutoj prirodi i pored čiste reke. Cuvaju oni prirodu i te kako. Sa sekirom na ramenu dugo tumaraju po šumi dok na kraju ne otseču kakyo bolesno stable. Reku vole i čuvaju je, takode. Tako i mora. U njoj peru, kupaju se, poje stoku, a katkad se sagnu, napiju vode i onda »zagrizu- onaj čist planinski vazduh. I mi smo to isto učinili. Verujte prijalo je. A još vise činjenica da gore treba sacuvatn ono što se zove čovekov okvir života, što još nije narušeno kao retko gde. Zato bi trebalo pored puta uz Jablanicu staviti tablu sa velikim natpisom »Ti druže što dolaziš iz grada i nosiš u konzervi hranu, tetrapaku mleko i flašu »radenske« vrati tu ambalažu odakle si i poneo. To priroda Sto ovde buja ne prima u svoje naručje«.

Predrag Petrović

Ш Т mi ш! I \ Ml Гш^шЛкк. ВШн Ш шШ&Ш WkW ШШ Мк џ&§Шзввг ЈаШ fea Sm Q Ш Ек «fi» ■ % r im wi if *f 4 1 I*p, ■■ manda

v GODINA VII I VAUEVO, 1. V. 1976. GODINE BROJ 44

U OVOM BROJU: • U BELANOVICI ODRŽAN SEMINAR ISTRAŽIVAČA • ISHRANA NA CENTRALNIM AKCUAMA (Strana 2) • KLUB DORASTAO DO POKRETA • RAZGOVOR SA MILOMIROM MINIĆEM (Strana 3)