Četiri bojne vojvode

24

предводио Ђенерал Поћорек. Наше су војсковође у тој битци показале: „највиши степен вештине у 'нашој ратној историји". И том битком, за коју и страни војни стручњаци кажу да је јединствена, управљао је Војвода Путник. Ова је задобивена битка: „Широм целога света пронела славу и прославила и овековечила име Србиново; она нам је стекла поштовање иуважење и за будућностС 1 . Нашу ратну славу, а свој пораз и срамоту Аустро-Маџари нису могли подносити, па су свим силама прегли, да нас, удружени са својим савезницима Немцима и Бугарима, смрве, и државу нам на свагда униште. Свој паклени умишљај почели су остваривати 23. септембра 1915. године, када су нас удружени Немци и Аустро-Маџари, напали са севера и запада, а 30. септембра и Бугари с истока у леђа. Наши савезници: Французи, Италијани, Енглези и Руси, билис у далеко а и сами заузети одбраном својих нападнутих предела и градова, нису стигли, да нам на време пошљу помоћ у војсци п муницији; стога смо морали испред навале многобројних и крвожедних непријатељских хорда узмицати, јуначки бранећи стопу по стопу свете и драге Отаџбине. Војвода Путник и ако стар, болестан и изнемогао, ипак је издржао на свом положају за све време мучнога повлачења наше војске кроз Албанију и Црну Гору све до „Скадра на Бојани". Ту је, 18. децембра 1915. године, смењен са положаја Начелника Штаба Врховне Команде, јер је тада био толико оболео, да су га његови војници и официри и до Скадра често но-