Četvrta arhijerejska poslanica : o Božiću 1928 : Božićna radost

8

вечији празан, ружан и жалостан. Вера и Црква су у толико неопходније у колико је разочарење на земљи веће. Спаситељ Господ Исус Христос у толико је већа потреба наше савести као регулатору наших осећања и воље у колико нам се више чине неправде. Ми не само да верујемо, него знамо да је Христос једини Спаситељ света. Једино Он и сада има моћи да избави човечанство од садашњих беда и невоља. Дакле у колико су наше бриге, патње и недаће веће у толико су нам Спаситељ и његова наука потребнији да они испуне целокупно наше биће, да из њега изгнају сваку жалост и злу мисао.

__Али шта треба радити да Божићна радост замени сваку тугу и да нас обасја небеска светлостг Греба очистити свој ум па ћемо разумети тајну Христове радости: треба очистити своје срце па ће нас обузети осећање праве Христове радости. Ваља се угледати на витлејемске пастире, које је прво обасјала небеска слава (Лук.2, 9); ваља се угледати на мудраце са истока, који су први видели звезду цара јудејског на небу и дошли да му се поклопе (Мат.2,2) и да му принесу своје дарове. Треба се угледати на пастире и мудраце и као они скромпо и простодушно прићи Спаситељу, поклонити му се и принети му своје дарове. Преко св. јеванђеља ми данас боље познајемо Спаситеља те нам је и лакше да му приђемо и да му се поклонимо. Али то зависи од нас, ако хоћемо. Јер је Христос дошао да уразуми људе, а не да их примора. Он не заповеда, да ко уђе у живот вечни, него вели: ако желиш ући у живот вечни. Нити он заповеда да ко буде савршен, него вели: ако хоћеш да будеш савршен. Уверен да ми то желимо и хоћемо све вас и све благочестиве Хришћане поздрављам радосним поздравом:

Христос се роди!

Децембра 1928. год. Ваш искрени молитвеник Мостар. Епископ Захумско-Херцеговачки

ЈОВАН.