Čovek i inventivni život

48 Божидар П. М. Ћурчић

Важно је нарочито настојавати на тим фундаменталним појмовима, и они су на свом месту у једном основном узбенику биологије“, где налазимо овај разложни закључак у вези с проучавањем физичко-хемијских феномена ћелијских размена: “Ови феномени налазе се, стварно, у служби ћелијског функционисања. Оно представља целину, координацију основних процеса које успевамо да издвојено дефинишемо, у извесној мери, али чија синтеза, при садашњем стању наших сазнања, још измиче сваком позитивном тумачењу.

·" Похитајмо да кажемо како нема сумње, према нашем мишљењу, да оно што измиче нашој физичко-хемијској анализи није у мањој мери механичке природе као и све остало, и да је само крајња истанчаност тих механизама та, која од њих чини повластицу живота. Исто тако, ако бисмо успели да извршимо њихову механичку анализу, они не би у мањој мери сачињавали механику својствену животу, везујући се много више за психичке него за физичко-хемијске феномене. А шта рећи о пореклу таквих механизама 2

У погледу хормона, као и у погледу других супстанца, треба разликовати проблем њиховог порекла од проблема њиховог искоришћавања од стране организма који их производи. Свакако, угљена киселина није произведена ради извесног суделовања у механизму регулисања дисања. Али центар за дисање се прилагодио, или се боље организовао тако да својим посредовањем регулише плућно проветравање. Ако производња угљене киселине нема узрочне везе са улогом коју она има у механизму плућног проветравања, не може се замислити да је исти случај са механизмом који она држи под својим “заповедништвом". Јер бисмо у том случају били доведени дотле да припишемо игри случаја све многобројне физиолошке механизме, што је незамисливо. Зар би наука прихватила чудо под условом да је оно лишено

дражи поезије7

АМАВОМ ес .ОКАЗЗЕ. Рубсте де Вгогогте аптаје. Маззоп, Рап, 1947. страна 276.