Čovek i inventivni život

56 Божидар П. М. Ћурчић

Ја сам сигуран да мислим исто онако као што дишем. Ја могу имати идеја, тежња, планова које ћу остварити, циљева које ћу постићи. Уз то, нису ли то биолошке чињенице, за материјалисте у најмању руку, пошто они сматрају као да су сва испољавања мисли везана за фунционисање одређеног органа, за мозак. Све у природи није дакле прост механички детерминизам. Ако све, у основи, почива на начелу механичке узрочности, постоје неоспорно њени посебни и далеко сложенији облици: постоји идеја која претходи њеном материјалном остварењу, постоји план који претходи изуму, постоји циљ који човек себи поставља да постигне. То су чињенице.

Сврховитост је једна од најбоље заснованих биолошких чињеница. Сви ови предмети људске радиности који ме окружују, зар нису производи људске сврховитости; Зар они нису израђени у одређеном циљу Како бих се ја послужио овом писаћом машином да бих тврдио како је сврховитост заблуда! Површина Земље све се више покрива производима сврховитости људскога духа. Све ове зграде, фабрике, храмови, ови мостови, тунели, ови засади, итд... имају у своме пореклу идеју која унапред пружа нацрт материјалног остварења. За пумпу којом се гаси пожар поуздано знамо, ако то не можемо тврдити и за срчану пумпу, да је изграђена у сврху за коју се употребљава, да је постојала у замисли свога проналазача пре него што је материјално постојала. А нарочито та сврховитост, којом ће наша планета једног дана бити потпуно прекривена, биолошког је порекла: она има своје извориште у једном живом бићу, човеку, чак у једном органу, у мозгу, у извесним нервним ћелијама, према недоследним материјалистима, који знају где треба да сместе дух и у исти мах да га искључе из њихових материјалних спекулација. Увек сам с негодовањем осећао све оно чега има недоследног, унапред прихваћеног, кад се хоће да докаже својом мишљу да мисао не може имати никаквог удела у делу живе природе.

Та моћ сврховитог изумевања је везана за живот, за живо биће, управо за оно што ту моћ императивно захтева да би могла бити генетички схваћена. Нигде на другом месту у природи, посматраној кроз науку, ми не видимо ништа слично, и научно тумачење свемира који нам је доступан не захтева ниједан чинилац тога реда. Само га живот захтева; само га живот пружа.