Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 61

ној епохи, потиче у потпуности, без сумње, од разлике у искуству „а не у интелигенцији.

Морфолошки веома слични, физиолошки готово истоветни, човек и најинтелигентнији мајмун су раздвојени у погледу инвентивне интелигенције дубоким јарком, ако не и непремостивим. Човек је неоспорно сродан с човеколиким мајмунима који, чини се, нису наши непосредни преци, него који с њим происходе од неког заједничког претка. То мајмунско рођаштво је изазвало срџбу код једних, док други хоће да извуку из тога славу и правила понашања. Али шта значи то родословље и све те биолошке сличности и истоветности између човека и мајмуна, ако их упоредимо са оним што их одваја једно од другог2 Ми нећемо узимати у рзматрање разлике тананих категорија и које се увек могу оспоравати, него чињеницу моћи човека и мајмуна у материјалном свету. Човечанство је освојило Земљу, оно је ставило себи у службу силе природе, изумело је уметности и технику, ако говоримо само о материјалним стварима. Човек ће једног дана постати космички чинилац као што је данас једна геолошка сила. А мајмун, којег нам приказују сваки пут кад се гледамо у зрцалу, код којег би хтело да се нађе све оно што је људско, као што би код нас хтело да се види само мајмунско, шта он има да покаже кад се тиче сродства са оним што човека чини човеком2 Он не зна чак да сагради колибу, и сва његова проницљивост састоји се у подешавању две мотке да би дохватио банану или да се послужи мотком да би прескочио поток. То је интелигенција, без сумње, али и најинтелигентнији међу њима су испод малоумника људских. Својом руком готово исто тако савршеном као што је рука човека, мајмун не уме да уради оно што птица ради својим кљуном, чак ни оно што ради гргеч.

Развитак интелигенције код човека хтели су приписати савршенству његове руке. Али, као што то примећује Кепегет“ мајмуни нису достигли, и поред њихове четири функционалне руке, степен

2 Е. ВЕТТЕВЕЕ. Апаготе ег рћуооге атта!ех, Раг15, Насћеце, 1896, страна 216.