Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 77

животињски свет може се срести у пуној активности на свим географским ширинама, у свим годишњим добима. Није то живот у правом смислу речи који се прилагодио, будући да му неумитност физичких закона не допушта да се њих непосредно ослободи; границе непосредних ћелијских прилагођавања температури средине су веома уске, и ако живот понекад може бити очуван у широким границама ћелијске температуре, животна активност је увек под влашћу непосредног дејства те температуре. Са овог гледишта елементарни живот није се дакле прилагодио хладноћи; него је еволуција прилагодила хладноћи извесне организме обезбеђујући ћелијском животу, чак и у поларним областима, стално унутрашње физиолошко лето: унутрашња клима наше крви је та која се прилагодила захтевима елементарног живота.

Познато је да су се током еволуције појавиле животиње које једним посебним физиолошким механизмом одржавају своју телесну температуру на готово сталној висини, независној, у широким границама, од околне температуре. То су хомеотерми, топлокрвне животиње“, којима припадају само птице и сисари. Хомеотермија представља неоспорно једно биолошко усавршавање, јер допушта животу, ослобођавајући га промена термичке средине, да постане феномен са редовним током, уместо да буде повременог тока, као што су то годишња доба.

Међутим хомеотермија само остварује за животиње на земљи оне услове постојања које многи организми налазе у природним срединама. Познато је да почев од извесне дубине, океани, језера, реке имају мало променљиву температуру и да је, према томе, температура многих организама који ту живе исто тако подложна само малим променама. Извесни организми су толико везани за те услове постојања да нису у стању поднети иоле веће промене температуре. То су “стенотерми". Према томе, хомеотермија птица и сисара састоји се у једном новом физиолошком механизму који у новим срединама обезбеђује термичке услове првобитне средине. И у овоме случају еволуција доноси ново само да би очувала старо.

Са физиолошког гледишта, еволуција је одређена основним својствима живота, који јој условљавају правац и тежње: (1) развијати,