Cvijićeva knjiga

60 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

поводе за та трвења и морају своје међусобне односе тако удесити, да се не обуставља рад за целину и да се не шкоди земљи. А онај који хоће да води народ мора тежити да уведе строгу дисциплину горњега смисла у своје властите редове, затим мора самога себе непрекидно формирати: да постане сасвим искрено и апсолутно предан јавним иитересима своје земље и свога већега народа.

Без оваквих схватања, која треба да обузму већину народа, не може један народ ни постати ни остати велики. Међутим, и кад је држава мала, а њен народ има овакву националну љубав и дубину, она је огромна снага, и та ће се снага показати у свима правцима, јер њен народ хоће инстинктивно да жртвује сваку своју личност, групу, партију за интересе народне целине, У томе, и ни у чем другом, не сме и не може да буде права моћ једне мале државе као што је наша. Али, жртвујући сваког појединца и поједине групе, сви морају најопрезније чувати ово језгро и кристализациону тачку српског народа. Треба да су особито повољне прилике, па да се Србија сме изложити већим опасностима.

Мада и оваква патриотска осећања изостају иза оних, која се могу имати при правом научном и уметничком стварању, она спадају у најбоља и најпоноснија осећања, која човек може имати као члан друштвених заједница“ "Ово помињем нарочито с тога, што су ми се жалиле чланице „Кола“ како им неки школовани људи с подсмехом говоре да је патриотизам ниже осећање и. да они осећају шире и отменије, космополитски, беде и невоље целога света. У колико у овоме има тачнога, то само по себи прима сваки човек истинског националног осећања; има много друштвених неправди, има економских неправди које се морају из основа лечити; има циљева заједничких целом просвећеном човечанству за којима се мора пе ну Али се не могу усвојити схватања поменутих несређених ду-