Cvijićeva knjiga

8 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

бијени познатим добрим особинама рускога народа. Међутим је теже разумљиво између Словенаца и Немаца, јер у Корушкој многи Словенци теже немачкој Аустрији, не због вере, већ из других разлога.

За те области нема несумњивих етнографских података да би се могло са убеђењем решити коме треба да припадну. Статистике су нетачне, чак лажне (као у Маџарској за Барању). Етнографски списи су по правилу шовинистички: они који су их правили, или писали махом прибрајају прелазне области оној народности којој сами припадају. У стручним круговима им се не верује, али је тако много необавештеног света у који уносе забуну. Шта више, шовинисти су склони да не воде рачуна о процесу асимилације који се извршио у прелазним областима, и враћајући се уназад, у прошлост, реконструишу махом на памет стара етнографска стања која су им повољна и њих уносе у карте као да би данас вредела. Иду и даље, позивајући се на историју, на некадашња завојевања и „историска права“, не признавајући данашње етнографско стање. Истина, кад се може несумњиво доказати да је неки народ насиљем сведен на мањину у његовој важној историској области, или је натеран да промени веру и народност, онда се не може не признати потиштеном народу право да тражи ту област за себе; ако се то не призна због утврђених принципа, инстинкт потиштеног народа, ако он има историске свести, никад то неће примити.

Противно свему горњем, само је данашње етнографско стање од значаја за етнографску методу кад се по њој данас државе и народи разграничавају. У Западној Европи и Америци одавно се дошло | до уверења да се за прелазне области не треба управљати ни према најбољим етнографским картама и списима, пошто су израђени само на основу лингвистичких и етнографских података. Место тога је постављено начело да се народносна питања прелазних области могу правилно решити једино на основу народне свести и народне воље, дакле према