Cvijićeva knjiga

СЕОБЕ И ЕТНИЧКИ ПРОЦЕСИ У НАШЕМ НАРОДУ 41

ског Полуострва. Из метанастазичких покрета је произишло померање дијалеката динарских и централних делова Полуострва на север, североисток и запад, и осим тога је настала борба између дијалеката, утицање једних дијалеката на друге; кад се процес завршио, видело се да су дијалекти друкчије распоређени него што су били пре турске инвазије. Нарочито пада у очи ванредно распрострањење штокавског дијалекта на рачун осталих говора. Тако су се у сваком поједином делу метанастазичке 06ласти образовале нове етничке и психичке групе, и највећем броју од њих дало је печат динарско становништво. У целој метанастазичкој области измешао се српски народ, пореклом из разних крајева, и никаквим се другим начином не би могли Срби толико изједначити и сјединити као сеобама и процесима који су због њих следовали. Постале су много тешње везе између Срба разних покрајина, јер је у свакој било досељеника који су знали да имају своје сроднике и саплеменике у другом крају и да су с њима исто. Услед тога је нестало ранијег историског партикуларизма и цео се српски народ осетио као целина.

До великих метанастазичких покрета једва су се познавали Срби и Хрвати, а још мање Срби и Словенци. Услед сеоба турскога времена Срби су се у великим размерама измешали са Хрватима, у свима земљама, изузевши у многоме такозвану цивилну Хрватску, кајкавску Хрватску. Од овог су времена у западним крајевима географски испреплетани или се увлаче једни у друге католици и православни, тако да до загребачке и вараждинске жупаније нема једне велике области која би цела припадала католичкој или православној цркви. Од значаја је поменуто католичење и унијаћење Срба, јер су Срби тиме још више допринели да се преиначи старо становништво у чије су земље дошли. Једни на друге су утицали дијалектима, навикама, обичајима. Услед укрштања, мешања, препле-