Cvijićeva knjiga

40 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

веру; били су и унијаћени. Као што је познато, има целих крајева у којима је православно становништво прешло на католичку или унијатску веру, нарочито у дубровачкој области (Пељешац), у Далмацији и Хрватској. То се дешавало много више него што је забележепо; јер је у ранијим временима био чест случај да поједине породице, досељене у католичку средину, без своје цркве и попа, постепено се навикну на католичке обреде и приме католичку веру. И у Крањској и у Штајерској било је много таквих случајева. Тако су етнобиолошки процеси били од значаја и за изједначивање Срба, Хрвата и Словенаца.

Сеобе, и с њима везана социјална прилагођивања и етнобиолошки процеси били су дакле од првокласне важности за изједначивање и стапање нашега парода. Због тога данашње становништво метанастазичке области од Велешке Клисуре на Вардару до Загребачке Горе, није оно и онакво какво је било у средњем веку и пре најезде Турака. Ретко у којем њеном њеном делу има много старинаца, у највећем делу области тако их је мало да се губе. Старинци су се делимице иселили а делимице су их преплавили и асимиловили досељеници, највише динарски досељеници: из старе Рашке, са црногорских брда, из Херцеговине и Босне, затим досељеници косовско-метохиске и вардарске струје. Пошто су ове миграционе струје прешле северну границу Балканског Полуострва, то је оно у етнографском и културном погледу као продужено према северу. Услед миграција у земљама панопског басена и по Далмацији разнесене су са досељеницима нове навике и обичаји, снажан и дубок фолклор, нарочито народне епске песме у којима су често кристално јасним језиком изражени народни понос, морал, тежње, и оне су због тога примамљиве и освајачке; појачана је патријархална задруга. Старо становништво је тиме било као подмлађено. На далеко су разнесене балканске историске традиције и јако развијена српска национална свест, која се у току векова израђивала у унутрашњим земљама Балкан-