Cvijićeva knjiga

СЕОБЕ И ЕТНИЧКИ ПРОЦЕСИ У НАШЕМ НАРОДУ 43

морја и градова. Динарски досељеници су се за време млетачке владавине у масама насељавали у градовима, нарочито пред навалом Турака, а и због економских узрока. Услед тога је наступио у једно доба моменат етнографске засићеносши, кад романско или италијанско становништво није више могло асимиловати досељене Словене; нови досељеници су се одржали као Словени; стари, у неколико поталијањени, почели су се враћати словенству. Смисао етничког процеса се мења: место ранијег италијанизирања Словена наступило је консервирање Словена и чак овде онде словенизирање Италијана. Тај критички тренутак засићености наступио је, изгледа, крајем ХУШ века. Од тог је доба могло почети културно и национално буђење словенства у Далмацији. Као што је познато, настало је после шесетих година ХЈХ века. Културно буђење је, дакле, као и словенизирање далматинских градова, последица етничког и етнобиолошког процеса који се развио због оних снажних динарских миграција; а затим су оба процеса учинила да настане данашње стање. Далмација је етнографски најчистија јужнословенска земља, поред Босне с Херцеговином и Србије.

Али су миграције донеле још један резултат: смену средњевековног словенског становништва, које се у Далмацији населило за време сеобе народа, новим динарско-балканским становништвом које се ту доселило у млетачко и турско доба; уз то је ишло преобраћање православних у католике, и тако етничко изједначивање становништва ових двеју конфесија у колико је међу њима било етничких разлика. Јер, иако су средњевековно и новодосељено становништво у основи један народ, међу њима су постојале разлике. Можда је било и антрополошких разлика; оне би се могле прецизно утврдити детаљним антрополошким студијама досељенога становништва на далматинском копну и старог становништва на јадранским отоцима. Досељено је становништво било знатним делом сточарско и оно је