Cvijićeva knjiga

44 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

живећи по динарским планинама, асимиловало највише романизованих Илира. Вековима је становало под друкчијим физичким приликама него становништво приморја: далеко од мора, на већим висинама, под оштријом климом, друкчијег начина живота и исхране. Између досељеног динарско-балканског и старог приморског становништва морале су постојати знатно веће разлике него између данашњег далматинског становништва с једне и Босанаца и Херцеговаца с друге стране; досељеници су били несумњиво примитивнији, сировији и јамачно снажнији но старо далматинско становништво. Даље су они донели у Далмацију босанске, захумске и рашке историске традиције и обичаје.

Наше народно јединство не почива само на првобитном сродству наших племена; не почива осим тога једино на једном српско-хрватском књижевном језику и у неколико на заједничкој књижевности,

као што се обично мисли. 7 јетничком књижевном језику претходила је дуга | ода етничког и етнобиолошког изједначивања стапања у турско и

млетачко доба. И због ње =ародно јединство има шире основе, праве народне основе, и нарочито у метанастазичкој области је много дубље него што то изгледа по неким данашњим појавама.