Cvijićeva knjiga

52 ЈОВАН ЦВИЈИЋ обележавамо јужнословенским именом. То ће све брже ићи, у колико се народна енергија буде мање губила у бесплодним пословима, у суревњивостима и унутрашњим борбама. У колико политички фактори могу утицати на развитак јужнословенске цивилизације, морала би им бити једна од главних тежња да смање површине трвења. То би била и дужност интелигенције.

Али све цивилизације, кад се њихов развитак захукта, изложене су опасности да не негују довољно онај унутрашњи морални орган који ствара и обара људску савест у најширем смислу. Понесу се резултатима духовне и материјалне врсте. Развију се особине охолости и надувености, нарочито у средњим научним и индустриско-капиталистичким круговима. Тако извитоперене цивилизације могу учинити више зла него добра, и све више зла што су технички савршеније. Треба стално мислити на свој однос према свету и крајњим проблемима живота, и на оно што религије зову душом и спасењем. У том дубоком смислу — не формалистичком религија је потреба свих цивилизација, и изгледа све већа што су цивилизације даље одмакле.

У свима цивилизацијама мора бити људи који се сасвим посвете нарочитим пословима да би их дубље развили. Мора их бити у наукама, у примењеним наукама и у практичном животу. То су у наукама т,зв. специјалисти, који често не владају ни целином науке о којој се баве, а једва што стварно знају о економском, социјалном и политичком животу свога народа и човечанства, — мање него стручњаци примењених наука и обичних практичних занимања, јер су у слабијем контакту са животом. Таквих специјалиста је све више, јер и у наукама је почела завлађивати научна фабрикација. Наивни, или из других разлога, они се махом поводе за онима који су на власти, без обзира како раде, и примају њихове погледе. За развитак праве цивилизације неопходно је потребна шира култура тих специјалиста, наро-