Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 28.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Ер. 2.

и његову садржину, он се дије.ли на дванест чианова. Како гласи први члан Символа вјере и чему нас учи, о том ћу вам послије говорити. Сада при закл.учку мога данашњега говора говорим, да ко хоће да получи Царство небесно, тај је дужан тврдо вјеровати у Бога Оца, Бога Сина п Духа светога; тврдо знати и вјеровати да ће бити опште Воскресеније мртвих и будући

живот, у ком ће благочестиви људи бити у блаженом стању Царства небеснога, а грешници у вјечној муци. Старајте се, драги слушаоци, да живите онако, како би заслужили вјечно биаженство у Царству небесном са свима светима. Амин. п. п.

Живот светога Мирона

епископа Свети Мпрон родио се је п васпитао у духу вјере Христове на острву Криту. Младост своју проводио је у побожности н послушностп према Богу и својим родитељима У своје вријеме ожени се и бијаше земљодјелац. Земл.у обрађујући са знојем себи храну прибављаше, па од свога труда и зноја и друге потпомагаше и биједне и сиромашне храњаше. Зато му и Бог благосиљаше труде његове: што би више давао, то би му Бог све више настварао. Уза све то био је милостивији од другпх људи. Једанпут нађе на свом гувну лопове, који су му жито крали, и већ своје вреће житом напунили бијаху, но од тешкоће немогаху их на рамена подићи. Свети мјесто да би их тукао и прогонио, или им друго какво зло јчинио , сам приђе п подигне им вреће на —0^5 31

Број 900.

Као што је пријављено дешава се не на нашу радост, да наш српско-православни народ у неким крајевима обичава, и данашњег времена у недјељне и празничне дане радити тешке послове, и ићи на надницу, а то Христова црква забрањује. Па да би се народ од таког погрјешног поступања одвратио препоручује се топло свештенству, и сваком благочестивом Христјанину, да свагдје и на сваком мјесту дјелом и рјечју поради, доказујући: да Христова Црква својим вјернима заповједа недјељне и празничне дане светковати, те препоручује, у те дане од својих радова престати, и у тјелесном одмору, чинећп добра дјела милости п молитве у славу Бога проводити. Данас су престала доба беглучења, и ако

критскога. рамена, запријетивши пм да никоме о том не казују. Због његовога добродјетел.нога живота би постављен за презвитера и тако учаше л.уде вјери и благочестивом животу, укрепљавајући своје стадо да буду трпељиви у страдању и гоњењу од безаконога цара Декија, који је гонио све оне, који су у Христа вјеровали. Кад погину цар Декије и престаде гоњење, св. Мирон буде произведен на чин епископа. Он почитоваше оне мученике, који погибоше у вријеме гонења и мучења, и спомен им чињаше. Св. Мирон чинио је многа чудеса, и зато га св. црква назива „чудотворцем". Пасући у винограду Господњем Богом повјерено му стадо и учећи га, дочека дубоку старост и у својој стотој години предаде Богу своју свету душу. п. п.

нећеш, немораш ићи на беглук. Та вриједан и богобојазл.ив Христјанин има времена да се наради, да своје послове у најл.епшем реду обави, и опет што заслужи а да недјел.ом и празником не ради. Он у те дане иде у цркву, Богу се моли, чини добра д]ела и нескверни своју душу и тјело, опијањем, свађањем и т. д. па му и Бог момаже да је у свему сретан и напредан. Гријех је радити у дане недјељне и празничне, а гријех је опет нерадити у дане радне или тежатне. Из сједнице конзисторијалне у Сарајеву 25. јуна 1887. АЕ и митрополит Дабро-босански: Ђорђе НиколајевиЋ.

Конзисторијалне окружниде. Окружница. свему свештенсшву и народу с /тско -православном еиархије сарајевске.