Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 22.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 2.

своју земљу и друге ствари бездушне, које вам нијесу по вољи. То је неразуман ваш поступак према бездушним стварима. Може ли вас бездушна ствар разумјети и бојати се ваше љутње? Је ли да не може. Па зашто онда то чините и поганихе уста ваша којекаквим гадним и празним ријечима и клетвама. Та не би чинио то и онај човјек, који је у највећем лудилу и заносу болесном. По кад-кад опажа се ме1ју вама да један другога — једна другу називате непристојним пменима као: ђаволом, врагом, вјештпцом; желите онима који су вас увриједили свакојаке биједе и болести. По кашто хоћете и да се наругате хромима и грбавима; да издијевате имена знанцима. А не ћете да знате Христову заповјед гдје каже: Што не желите да вам други људи не чине, не ^"3-

чините и ви другима, па било то ријечима или дјелом. Манпте и оканите се драги Хришћани тога обичаја и зле навике, не чините у будуће тога, зауздајте и чувајте свој језик у чистоти по ријечима цара Давида: „ Положих устом моим хранило, јежв несогрјешаши ми јазиком моим (пс. '38. 2.) а уста своја чувајте у светости јер из једног пзвора не може течи слатка и горка вода (Јак. 3. 9.). Говорите само богоугодне полезне и нужне рпјечп, то се од вас као од Хришћана иште. Неврије^ајте част и поштење свога ближњег ни ријечима ни дјелом, те тако ћете бити честпти, срећни п Богу милијп; па п други ће вас људи више уважавати а ваша ће вас ро^ена дјеца, кад им увијек будете давали добри прпмјер — поштовати. Б. П. С.

0 хришћанском браку.*) Поука Светога Јована Златоуста. С руског иревео Ристо Ј. ЧајканоЈш5>.

У во д.

Поука Св. Јована Златоуста о заједничкпм дужностпма (обвезама) хришћанскијех супруга, заслужује најдубље н најозбиљније нажње, како по својој пуноћи, тако и по опћеуразумљивој и згодно доставлзеној поукп. Дубоко изучивши срце човјечије, велики Светител. Јован и у поукама (наставама) хришћанским супрузима, и у јавном укорном приговору (обличавању) на њихове мане (недостатке), не задржава се на једној само спољашњој (јавно - очитој) страни обвезаних дужности, него открива најскривеније побуде за те или друге врсте поступаља хришћанских супруга. Излажући обвезности брачнога стања, он врло чеето и са особитом јасношћу (разборитошћу) открива оне добротворне и очевидне за свакога пошљедице, ка којима води необилазна (неуклона) вјерност. овијем обвезностима (дужностима). Јавне укорне приговоре (обличења) хришћанских супруга Светител. Јован Златоуст нзриче са правом истинитом (искреном) пастирском л.убавл>у, но уз то црта (показује) порок (погрјешку, ману) у свој његовој безобразности, и показује постојећа средства (начине) за његово истребљење.

1. Скупомјсни Сввшгшељски савјет невјестиним родитељима при избору за њена мла г \ожењу (женика). При избору женика (или зета) невјестини (младпнски) родител.и морају пазити (гледати) не само његово у.нудно понашање (благообразност) и стање, но за највише душевне врлине, између којих најглавније мора бити правовјерије (или побожност). При том случају, Св. Златоусти савјетује родител.има невјестиним, не ослагвати се на своје искуство и знање људи, него сав посао за избор зета повјерпти Богу Промиелител.у, и од њега искати доброга мужа за своју шћерку. „Тражи, вели Светитељ, за своју шћерку мужа, који би одиста био њеним браниоцем и чуваром; тражи с намјером да бн тјелу дао главу. Не тражи (најпре) новаца, сјајног произласка (од благородног племена) лозе, знаменитог рода (кол.ена), — то је све сувншно; него тражи (понајвише) побожне душе, смјерности, праве мудрости, страха Божијег, ако само желиш, да би твоја шћер живила у задовол.ству и радости. Тражећи јој мужа згодна (богата), не само да јој не ћеш

*) Најиекреније препоручујемо ову узор „поуку о Хришћанском браку" светитељеву нашој милој браћи и сестрама на читаље, јер смо далеко забасали у нашем данашњем нехришћанеком животу и обичају сасвим противно овој поуци. Уредн.