Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 2.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 25.

забринуше кад га видеше господина шчоће бити. каде кнез лазар от жалости се разабра и каде главу дпже горе е иедва реч проговори и рече от како е настала србска земла у нашои власти вазда право господа и виерно и у добру послужи и данаске не вера да се пробуди како сам то чуо каием се по свому срцу како вас сакотило и иазбу велику на срцу имам и того ради и жалости главом от колена укидоше се 3 главе из воиске хоће да издаду ме цру да иду иван косанчић топличанин милан и воивода милош тако ми казуиу али не веруем хоће ли пћи заиста али а не веруем него се чудим ивану косанчићу кога водим за собом за шчо уфатиоби иастреба уФатио би са срцем садете чпним за шчо сп ме саде учинио али ће турског цра дворити а за шчо би нека се чудим за кума мога милана топ.шчанина вере и части пуне или е сила србска господа от крви племенитела а соко у крепости кои си воиску турску уодио а сада хоћеш ме изневерити него се чудим за мог милоша кога пзабрах за сина и милошу дадох моиу да шчер коиу држпм како цвиет па ке ти сва воиска даде да си сердар пред воиском моиом да за шчо губиш своиу власт без неволе а саде ми кажу да се хоћеш изневерити каде будемо на полу косову моиу ћеш воиску издати али се не веруем да се хоћеш изневорити, а кому ћу ову чашу напити здравица ти слуго моиа милошу и буди веран п не буди не веран на служи ову златну чашу свему. скочп милош хитро на ноге уста сл-авно му се кнезу лазару поклони и ста мислити шчоће отговорити каде му чаша до руке дође кнезу се лазару поклони и рече му Фала ти господине на здравици твоиои шчо ми си напио али ти не Фала на бесиедама твоим када си ме мислио пехаром даровати за шчо ми ниеси стари крушевац поклонио саде ти хоће за тобом остати пуст када ли си ме мислио невером називати не беше ме собом ни водити а хето ти невере уз колено десно ђе седи те ти бесиеди код колена твога те сву воиску смути а ти не веруеш докле очима не видиш а иа сам ти вера у свему тако ме вера моа не убила п тако ме душа моиа пред богом не са хранила то ће виђети сва воиска са своиема а и ти хоћеш виђети тко е вера тко е не вера сутра е света недела видов дан аимос пророк виђети хошч ткое не вера сутра идемо у турски табор и цра хоћу убити и цру ћу стати ногом за вратом под чадором и за истину пак хоћу тако учинити и паки скочи са стола како ветар и за ним милан топличанин и иван косанчић п милошу се заклеше и дадоше веру обећаше се до самрти шњим бити и воиевати и негову волу творити. под чадором вино служи иедан другому братими и мало заспаше, каде усташе и коне сташе седлати у лиепу оправу а лиепе сабле сребрне и каде се сакрише ноћни

мраци и даница са звиездама а сунце пусти пусти тракове своие по земли сва три се на броиу нађоше се иездећп на полу косову према турекоме табору. страже и турске опазише и цру брже доказаше чудна е то цре 3 иунака врло иезде хоћемо ли и у табор пустити кад то чу цр рече устаните мое лале наредпте вопску да лиепо стану то су поклисарн лазареви то се хоће нама предати а нама ће боле бити и проведите и по среде табора докле дођу до моега чадора, воиска се лепо нареди паше и бези како цр заповиђе тако се справише бариаци се отворише како ружица кано да ће на бои ићи, сви се турцп ођели у лиепо одиело ере свак жели виђети от туђе земле иунака да види чауши тадаи и чауши от табора далеко и сретоше и овако нима рекоше иели здраво господа и иунаци и отидоше иездећи и паше ударише иездом бесиедити ш нима чаушп цреви бесиеде. иели и ваш цр лазар здраво са господом вашом како ли ви иунацн и воиводе и банови и спаие и витезп лазаревп делие и брчници и главе от воиске како ли редом са међе милош кобилић отговара наш велики господин кога вишњи бг саздао кнез лазар намие свиема господин здраво е и весело и воиска почива како млого поле у далеку притисла и крепост бже нам буди помошчник а наше ноиводе и банови и кралеви и делие уиедно како гладан вук каде иане види у стаду овчему или орал каде види из облака иато кокоши а озгор стане тарг по подбие како слоза соколова како облак громом голубова силу земли обори а ви тужни турци будалине и ађампе. тадаи чауши цреви милошу говоре шчо то ти нама говориш то е нами велика жалост и страх шчо ти нами мислиш от турске воиске да чиннш шчо ти е драго а каде саде милошу отидеш цру мурату онће теби све савршити вићете каде умреш у нас напонит цру велики они на бои не иду, паше бези и везири они на бои не иду веће бои биу иемини и брчници и велике кулоглие цреве перианици и велики делие и чауши и воиводе бул>укбаше који на кону сиеде те они страшно иашу ту се све зверие страшно ођело коже међедине и све луте рисовине а орлова крила пред собом носе пребиа рекао би даие звиер а ђеца ианичари нишча не желе него да се биу арапи и друге многе воиске коие неби могао преброити нишча не гледаиу него да рече цр да се биемо и вас би живие прождирали милош рече незнате ли ви турци тужни да ви кажем да вук кожу дере а месо ждере а кожу отеже ако ће ту вуци нити ћу. бжиа вола орлово не гледа нити се бои нишча душа теке нека гледам иато голубова ту весело удари голубова много земли обори зашчо су у нега нокти богати истом бледи к цареву чадору дојездише са иедне стране сгајаше сва сила црева а здруге бијаше цр ва чадора а милош