Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 24.

Д.-Б. ИСТОЧНИЕ

Бр. 2.*'

живот, онда ћемо вазда бити у радости, заједно I са Христом — Богом неразлучно, (напоредо). Твоју л,убав ја нретпостављам свему: ништа мени није толико немило, као неједнака мисао с тобом. Макар да би мени дошло све изгубити, и да будем од свакога сиромашнији, и да се подложим и тешким невол,ама па да изгубим што бичо, ја ћу све поднијети и претрпљети, само кад би ти мене љубила (вол.ела). И ђеца ће ми наша бити мила, кад они буду залог твоје л.убави. Него и ти мораш тако поступати (чинити владати се"). — Затим додај ријечи Апостола, да је Богу по вољи (угодно), да међу нама буде л.убав. ЧуЈ шта вели св. писмо: Зато ће оставити човјек свога оца и мајку, а придружиће се к жени својој, да не буде међу нама никаква повода к свађи (инаду); то је мени боље но богатство и скуп слуга и спољашњег поштовања. Зар не ће бпти боље од злата и бол.е од потајног блага, ове ријечи за жену? Не бој се, исто ће се понијети (погордити) јер си је заволио, но слободно увјеравај је у љубави, а она ће тебе тим више завол.ети Ако учини што добро, похваии је, диви јој се; ако што видиш непрплично, које се дешава у младијех жена, насјетуј је, убједи је, докажи јој Одвраћај је од новаца и велики јо трошкова 5 научавај је да се краси (кити) оним

украсом које произлази од доброћудности, смјерностп и поштења; постојано учи томе, што је нужно. Молитве ваше да су заједничке, нека свакако (ако је могуће) иде (у свећане дане и неђељом) у цркву, и из оног што се тамо чита, поја и бесједи са проповједнице, нека муж пита дома жену, а жена мужа. Ако вас стане тужити (стјешњавати) сиромаштина, онда покажи на свете мужеве Петра и Павла, који су били у вишој важности него царевн и богаташи, а уз то су они често проводили сво^ живот и гладни и жедни. Поучавај своју жену да је у овом животу страшно само једно вријеђати Бога. Ако хоћеш да учиниш (даш) ручак или пир (част угошћење), не зови никога од непоштењака или покваренијех неваљалаца, него зови онога који је познат као поштен, који би могао благословити вашу кућу својим доласком довести на дом ваш благослов Божији. Не мој нерасудно зборити с њом, него ласкаво (умиљато), са уважењем (поштовањем) и љубавно. Поштуј је ти па њој онда не ће бити од потребе да је поштују други, не ће јој бити потребе да је славе (узносе) други, ако се само буде користила са уважењем од тебе. Учи је страху Божијем, па ће све у вас потећи као из извора, а дом ће вам обилан бити сваким добром. (Наставиће се)

С т а ј Сказание житиа кнеза (Нас1 милош весело играше и ову пиесну пиеваше, бже бже мои ти ми даи за род христиански крв нашу пролиевати, иадни турци ви сте мени служили; али иош ниесте моиу саблу о себи кушали виђећемо турци и снагом и саблом каде тамо с вами дођем бои бити, нећу моиу мошч шчеђети о вас. учинићу спомен на полу косову от чуда како ће само чловк прорећи, и та му се брже стече и то кнез лазар наипре прорече, госпоиа милпца коиу хладну воду код града крушевца замутише среску господу п витезе све потопише и србску землу опустише и христианске цркве порушише и та се згоди миесеца иуниа дан цру лазару светац биеше како га веће неће прославити. на вечеру код себе седе старца иуга богдана и вука бранковића кои свем самрти справла, неверника мусића кои на столу крв учини, на гласу дамиана шариновића, и сритовину страшнога и огненаго трипуна кои много по полу турака ћера и марка са оружием и радону и богдана и углешу много званога и станишу и радивоа кои дружину не имаиу куда бои биу и марцику кои копие не носи и не зна шчо га срце боли, нигадаре

и н е. Лазара (Герблановича). авак) самригп не бои се орлина и марчина ђурђа петра и максима старца милка кои бестраха на бои. иде вптеза стеФана страшних очиу уговића браће кои брзо на бои иду често млого турком досађуиу, живана и ђурицу и петра костадинозића и матиаша узду, павла хорлина и марчина, тошшчанина милана и ивана косанчића и воиводу милоша. то ставла и посађуе таи дан. вук бранковић кнезу лазару потаино говори; видиш ли госпдине те 3 воиводе велике оћете издати, шчо си посадио собом знаш ли шчо ће ти с утра учинити ере ћете издати на полу косову зашчо турска воиска биеше погинула и мп на полу косову от ватане лазареве вражби вптеза и иунака родила шчо и веће неће србска земиа родити него и смути неверни вук бранковић и неверу на милоша изнесе и на остале иунаке на ти вечер дука наипре поче игром лиепо насмиа се сва господа руком машаше. таде кнезу лазару златни пехар вина напунише и узе га у руке и ста мислити коме ће га напити и узе га доволно пролише чашу по колену главом доле паде речи не може проговорити, сви га видеше срце и заболе сви се