Dabro-bosanski Istočnik

Стр 42.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Ер. 3.

чити, које Вјера трпељиво подносаше. Сами невјерници видећи неправедиу казан над невином дјевојчицом, потајно говораху: „Шта је ова красна дјевојчица згријешила? Тешко теби царе, који нијесу задовољан што старе мучиш, но мучиш и невпне дјевојке". Вјера трпећи свакојаке муке, мољаше се Богу до истрајности, и кад куцну посљедни час, помоли се Богу, пољуби матер и сестре и под мачем преДаде св. душу Богу. Безакони цар позва другу сестру Надежду и рече јој: „Добро дијете, молим те послушај ме, поклови се великој Артемиди, да не погинеш као и твоја старија сестра. Видјела си њене муке, па немој да и ти онако страдаш. Вјеруј ми да те жалим, и хтјео би те ккери својом назвати, ако се покориш. Света Надежда одговори: „Зар ја нијесам сестра оне, коју си убио? Да ли нијесам од исте матере рођена и заједно с њоме материнско млијеко сисала? Да ли нијесам исто крштење примила, које је и моја сестра имала ? С њом сам заједно расла, и мати нас учила вјеровати Бога и Господа нашега Иоуса Христа. Иемој се надати, царе, да ћу ја друкчије вјеровати него што је моја сестра Вјера вјеровала. Немој се много труднти да ме вараш твојим обећањима, него пожури што си наумпо, да и ја претрпим оно што и моја сестра Вјера". Чувшп цар овај одговор нареди те је скинуше и на муке ставише као и сестру јој Вјеру; бише је без милости а она трпел.иво подиосећи, гледаше на тужну своју матер СоФију, која се мол.ашс Богу, да јој кки претрпи страдања. Претрпивши тешке муке предаде свету душу Богу. Но прије него ће издахнути, падне пред своју матер и л»убећи је говораше: „Мир тебн, слатка мајко моја, здрава будп и спомсни се чеда твога!" Мати обгрли мплу Надежду и љубл.аше је говорећи: „Слатка кћери моја Надеждо, нека си благословена Господом нашим Исусом Христом, на кога ти сву надежду полажеш! Иди сестри својој Вјери и

са њом престани Господу и Спасител.у нашем". Излубпвши се Надежда са сестром својом Љубави, рече јој: „Немој остати сестро наша, него све три ,да заједно св. Тројици престанемо". Тад приступи мртвом тијелу сестре своје Вјсре, пол.уби је, и за тим приклони главу, и буде посјечена св. Надежда. Мати прими њено свето тијело и слављаше Бога, радујући се спасењу своје дјеце. Мучител. дозове и трећу сестру Љубав и поче јој ласкати, али његова ласкавост не могаше је принудити да се клаља Артемиди, јер као и сестре јој Вјера и Надежда љубљаше Христа, као што је писано: креика јако смерт љуби, вода многа пе можст угасити љубве, и рјеки ме иотоијат јеја. Видећи ласкател. да не може успјети својом ласкавошћу, стане је мучити да би је раставио од л.убави Христове. Она му рече апостолским ријечима: „Ко ће ме раставити од л.убави Божије? Невол.а пли туга? или гоњење, или глад, или голотиња, или страх, или мач? (Рим. 8. 35.)." Сад настаде тешко мучење јер мучител. нареди да се протегне на колима. Света буде протегнута тако да јој се удови један од другога раставише, а крв је сву земљу натопила. Света рече: „Велик је Бог мој Исус Христос, Артемпда и ти царе да погпнете!" Мучител. разључен нареди још тежим мукама мучити Лзубав, ио видећп њену трпел.ивост, нареди да је посијеку. Она чујући о смрти зарадова се говорећи: „Пјевам и величам име Твоје, Господе Исусе Христе!" и буде посјечена. Матн узевши њено тијело сахранп је заједно са осталим двјема кћсрима изван града, и плакаше три дана и мол,аше се Богу, да би и њу себи примио. Бог јој услиша молитву и прими њену свету душу. И тако премудра св. СоФија сврши свој живот, принесавши Богу на дар своје три добродјетелне кћери: Вјеру, Надежду и Лзубав. иревео п. п.

Б е с ј е д а простом народу „о познавању Бога из природе".

Ми знамо, драги слушаоци, да кад се налазимо на њиви или радимо у пол.у, да можемо у исто вријеме бити са душом и мислима у Храму Божијем, и да трудећи се и радећи можемо у исто вријеме Бога помињати и молити му се — а знамо и то, да што год радимо, треба да радимо у Славу Божију, а на корист ближњих и за спасење душе своје. Сада ћемо да проговоримо коју ријеч о том, како човјек може при теретима и радовима пол.ским, домаћим и свима другим — исто ври-

јеме учити се да Бога познаје, и да Његову свету вол.у испуњава. Ви кажете: то се све учи читањем и из књига; а ми као л.уди неписмени: како можемо томе учити се? Заиста, знати писатп п умјети књиге читати -—• ствар је врло добра и корисна; и ви неимавши прилике да се сами научите читати и писати, дужни сте да дајете дјецу своју да се она науче да читају и пишу и да разумију ријечи Слова Божијег.