Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 34.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 3.

дими свијет, то је велика књига која најкраснорјечивије свима људима на свијем језицима проповједа о свемогучности, Премудрости и Влагости Тнорца — Бога, л,у (књигу) могу читати и писмени и неписмени, -— она је приступачна и малим и великим; из и,е могу познати Вога сви народи. Професор Либих знаменити природн>ак, у једном из својих писама говори: „Свијет — то је историја свемогућности и мудрости највећег божанственог бића. Познавање природе — то је пут побожности пред Творцем који је једино средство за појмити величије Божије. И заиста, ми знамо, да су сви добронамјерни исљедовачи видиме природе, којима принадлеже открића били проникнути побожношћу и страхопоштовањем пред Богом — Творцем, и што су боље биле јасне за њих тајне природе, то се боље и више у њима утврђавала побожност и страхопоштовање. — „И ја подобно Мојсеу — видио сам Бога! ускликнуо је знаменити природњак .Линеј, усхичавајући се својим открићама по ботаници. — Ја сам видио Бога и занијемио сам од дивљења; ја сам видио траг Бзегов, стопе ЕБегове у творењнма која нам се чине и незнатна и свугдје се блиста и чита ГБегово свемогућство и мудрост". Знаменити Кеплер, завршује своје сачињење о хармонији свијетова овим ријечима: „Благодарим те Создатељу и Боже мој зато што си ми даровао ову радост о творењу Твоме! Ја сам објавио величину дјела Твојих људима у толико, у колико је мој ограничени дух могао постигнути Ткоју безграничност. Ако сам рекао што год што је за Тебе недостојно и неприлично то Милостиве опрости робу твоме". Натпис на гробници Коперниковој, ког је сам својом руком у цркви св. Јована у торну написао овај је: „Благодат коју си Павлу дао не тражим ја, већ Тебе хоћу; ни кључеве које си Петру дао за исповјест „љубим те", нећу. Једну ти само Милостиве ја желим милост; ону што је даде разбојнику, узнетпен на крст. А та је:

Данас ћеш самном бити у Рају. Исак ЈБутон примјером свог живота доказао је, да не може бити боље, да испитивањем дјела Божих не само да се облагоро^ава природњак, но тада постаје благочестивим и скромним. Бзутон на толпко је био проникнут побожношћу, да је у сваком тренутку гдје би се име Божије споменудо бивао гологлав. Различни су путеви по којима ум човјека долази до убје^ења, да у истини биће Божије постоји, мотрећи овај евијет и његово устројство. Видими свијет постоји и значи — умствовали су једни да постоји и Онај који га је створио т. ј. Бог. Код човјека у души његовој приро^ен је тај закон да сваком појаву тражи узрока: На пр. када држимо у рукама сахат ми тврдимо да мора бити и мајстор који га је направио и т. д. тако исто кад погледамо на оиај свнјет морамо закључити да има и Тнорац 1Бегов. Према осталом, и овом свијету мора бнти узрок. А гдје је тај узрок? Је ли из себе иди пак само собом образовало се све, што нас окружава у свијету? Не — бити не може; јер ми постојимо само из недавно прошлог времена и живот је наш у опште кратко-времен а кад би ми сами од себе произашли, тада би могли и морали на свагда постојати а небисмо били само случајном појавом извјесног времена. — Једном ријечи, све што постоји има узрок свог бића али не у себи но у другом чемунибуд т. ј. у оном што само у себи има узрок свог бића, што само по себи постоји, што значи, да има сушћество безусловно које ни од чега и ни од кога независи, — Сушћество — од кога произлази све; а тако је сушћество — Бог. Блажени Августин вели: „Ја сам питао тог великог и пространог свијета за мог Бога, а он ми ово одговори: „Ја нијесам Бог твој: и мене је Бог створпо". (Твор. Августина, гл. 9). Варвара дјевица љепотица кћи богаташа Диоскора безбожника, окружена од придворне јој свите, гледајући висине неба украитеног блистајућим звијездама