Dabro-bosanski Istočnik

ААБРт

ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

— ^ Број 6. САРАЈЕВО, ДЕЦЕМВРА 1887. Год. I. |

Шта дјела добар свештеник?

Добар свештеник усрдно се Богу моли, свагда о Вогу и небеским благама мисли и размишљава; чита и поучава се у ријечи божијој, која је у св. писму а особито у новом завјету, те све истражује што је Богу повољно и угодно. Он као посљедоватељ св. Апостола, држи се предања и по могућности испун.ава правила апостолска, правила седам васионских и дванаест помјесних сабора, које наша св. православна црква признаје и по њима увијек се управља. Добар свештеник, како у храму божијем, — гдје се правовјерни на молитву скупљају, — тако и у дому, на збору и на сваком мјесту, свршава прописана св. таинства и сва у опште богослужења и чинодјејства, тачно и на вријеме, срцем пуним смјерности, страхом божијим и срдачном вољом. Он се при том труди да докаже присуствујућим Христјанима: благотворну силу православне цркве и њезиних најистинитијих и правилних обреда, које он као слуга винограда Господњег — као сјејач у њиви божијој — обавља, па тиме код својих парохијана пробуђује пламену љубав,

благочестива чуства и тврду и непоколебиву вјеру. Он као добар свештеник, као учитељ народни даје народу духовну храну, он га учи свагда и свуда а највише у цркви недјељом и празником. Он као духовни љекар зна које су мане код његовог народа, које су навике што га тару, тјелесно и материјално уназађују. У доброг свештеника са његових усана, из срца његовога излази истина, а свето ЕванЈјеље служи добром свештенику за непресушни извор, из којег црпи живу воду, те жедне душе свога православног стада и парохијана напаја; па настојава, да се све оно и у дјелу извршује, што он као добар пастир учи и проповиједа. Добар свештеник зна да он треба да буде своме народу живи образац правде, поштења, умјерености, уздржљивости, пристојности, милосрђа, вредноће и штедљивости. Добар свештеник као чувар свога стада, увијек је будан и пази да му ниједна духовна овчица — ниједна христијанска душа не за^е на клизав пут,