Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 4.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 53.

Да хоће свак да чини добра колпко може и колико му спада у дужност, много би внше добра било на свијету. Са ово неколико ријечи о овој нашој недаћи, које изговорп наша цр. ш. општина и ја ћу завршити овај мој допис, са жељом, да и друге општине што — год пораде, па да наш народ богомоље иосјећава. На завршетку Ку рећи, да је наш свештеник, по жељи општине, са двери опоменуо трговце, механџије и друге да не отварају док служба траје, па се већ осјетила добра посљедица општинског и свештеничког договора. Боже дај! све на боље! У Посавини. С. Л. Пј.

Б е с тре^ће недеље Крест хранцтех всеја вседенија, Крест красота церкве, Крест вјерних утвржденије, Крест дареи держава, Крест анге.тов слава и демонов јазва. Бл. Хр. Крст је чувар васколике васионе, крст је побједа неваљалства ђаволскога, крст је знамење хришћанства. Часни крст стоји ево и више нас ®ала Богу узвишен изнад свега у овом нашем милом мјесту — св. храму и обиталишту Бога вишњега, да нас чува и брани при раду и одмору, па и кад се ми предамо у наручја благога санка, више нас ноћну стражу чува сјајни и часни крст. На крсту је браћо моја! Богочовјек Исус Хрустос за рад нашега спасења испуетио своју велику душу, претрпио муке свакојаке, да би тијем уништио лукавог ђавола људског обманитеља. Крстом нреведе Мојсеј народ израјиљски из ропства Мисирскога нреко црвенога мора. Крстом побједи богобојажљиви свети цар Константин надмоћнијега свога непријатеља Максентија; крстом побуђена диже се васколика Јевропа, да освоји света мјеста палестинска. За крст часни и слободу златну подпже се Србин из нетстољетног робовања, и завојшти кријепећи се часнијем крстом на душманина свога, и гле крстом побједи. Па и ми кад почнемо ма какав рад, кад устанемо са ложнице и кад лијежемо у њу, кад улазимо у свети храм знаменујемо се знаком часнога крста, а то је браћо претеча свију молитава. Из свега овога види се браћо! да је часни крст једно од најачих знамења хришћанства. Па стога и наша света источно православна црква, дајући превелику важност часноме крсту износи га свагда треће недеље овога великога поста, да би тијем своје вјерне пошљедоватеље подсјетила на све оно што је ово свето знамење починило. Износи га велим да би се сјетили онога,

ј еда св. вел. поста. који је на том знамењу испустио своју душу као човјек, и његове снасоносне науке. „Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој и за мном иде", тако је рекао тај велики наш божанствени учитељ у човјечијем лику. Али браћо моја! није он рекао да сваки од нас његовијех пошљедоватеља запрти се крстом, већ да уирти на своја рамена дужности оне, које му тај часни крст шапће и казује. — А какве су то дужности? — Заиста лахке: „Возљубиши Господа Бога твојего свјем серцем твојим всеју мислију твојеју и всеју душеју твојеју и искрењаго твојего јако сам себе." Дакле, кад год почнеш какав рад, сномени часни крст а сјети се ове ријечи Спаситељеве. Помисли да ли ће тај твој посао бити имало противан ономе што је забиљежено на овом крсту. На њему читај закон десетословља. Сјечај се свагда Бога, који све зна и види, одај му поштовање, које само њему приличи. Поштуј свога оца и матер твоју и све старије. Не убиј, јер ћеш и ти бити убијен, а убитп човјека незначи само тјелесно већ и душевно — рпјечима и пакости. Не чини прељубе, јер се из тог рађају свакојаке несреће и болести. Не кради, а крађе има на више начина и то потајна и јзвна. Не лажи на свог ближњег и не жели ништа што је туђе. То су браћо заповједи и налози које читамо са овог часног крста! Поштујућп тако часни крст а сјећајући се свега што је на њем написано, можемо мирно чекати без икаква страха, да нам на вратима овоземаљског живота закуца тјелесна смрт, која нам само тј ело уништава, а оставља душу, да она лахко без трулог тпјела одлети на својим крилима до престола свевишњега Бога, па да тамо ужива сласти рајске које нам је овај исти часни крст приуготовио. Браћо! Овај часни крст што га видите, биће вам бранилац или тужилац на страшном суду. На њему ће гријешник и онда виђети своја не-