Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 11. п 12.

Д.-Б. ИСТОЧНИК.

Стр. 183.

са Фесовима и саруцпма. Владика п њпхов патријарх имаду црн сарук, чудновато исплетен ако Феса нли капе, те их ни л г црквн тада нескидаше. То су одијело усвојили због страха да се не познају у прва времсна; јер је и овамо бпло „зулумв." Па и њихове жене носе исто као Арапке: на носу мосурове од сребра, злата или дрвета; који држи косу и прекрпВач низ прси. У цркви имаду скамијс, или просто нрекрсте ноге по равни, — женски п мушки; а имаду и решетке за жене као обично на истоку. Један прота плп архимандрит говорио је падгробно слово у цркви с обичним Енетрахилзом. Хвале га да је ваљан говорник, и ја судећи по његову покрету и движењу тјела, мислим да му баста приповједати. Од латинеког свештенства нико небјеше. Црква је нравославна толерантна у обредима другијех религија, само при св. тајнама не с.туже са нповјерцпма. —. Копги се крсте као п Латини а причешћују као православни под оба вида. Имаду иконосгас као н ми. — Иначе су јеретици но начелима Диоскора и ЕФтнхија. Патријарх коптски дошао је дпчно патријарху СоФронпју да му захвали за моју асистзнцију при томе спроводу, п обадва се врло пазе. Дар патријархоз абисинскоји цару. Православни иатријарх СоФроније, по нарочптом теологу послао је ланп (у Фебруару) једну врло стару пергаментну у кадиФи оклопљену лнтургнју св. Јакова, Василпја и Златоуста абиспнском цару Јовану са ппсмом, и тош неким даровима: иконом, ФотограФпјом птд. што га је неисказано обрадовало, да је ту лптургију са особитом побожношћу љубио и собом је на отмјено мјесто ставио. Патрнјарху је захвалио са ппсмом на два ступца, у арапском и абисинском језику, затвбривши га великпјем државним печатом. Талнјани мислећи да ту има некаква секрега, отворили су га и прочитали, па опет књигоноши (богослову) дали! Каиро. Са 374.838 житеља, међу којшга странаца и.ма 21.650. Каиро је египатска нрестолница, ђе сједи Кедив илп вице-краљ, који Султану нлаћа годншњег данка 700.000 лпра штсрлинга; а Ксдиву је годишња плата 100.000 лира штерлинга и сваком министру 120.000 Франака. По најновпјем попису житељства од 1885. године, има у Египту под управом Кедпва 6,715.695 душа; самијех мухамеданаца 5 киЛиона, осим непозпатијех по пустпљама Бсдуина; странаца пак има у све 90.836 ; а цпјело житсљство износи 6,806.381, н по народности, дијели се овако : Урођеника Египћана 6,310.016, — 'Гурака отоманскнх 31.774. — Суданаца 127.881. — Бедуина 21.313. —Номада чергаша 224.666. —Јслина (Грка) 37.301 (овпјех ће сада бити преко

40.000). — Талијана 18.665. — Француза 15.716 — Инглеза и љиховнх поданика 6.118 — Ауетријанаца 8022. — Пруса 943. — Руса 533. — Белгијанаца 637. — Швајцара 412 — Шнањола 589. — Португала 36. — Американа 183. — Шведа 15. — Дапаца 14. — Холандеза 221. — Срба Црногораца и Румуна 323. — Персијана п другнјех азијата 1153. Странац када дође у Каиро треба да видп барем ове знатности: Музеј са многијем мумијама и сваковрстним древпостима мисирским. Затпм пирамиде, та огромна брда наслагана грдосијом тееана камена, и у њима гробне лагуме. Казују некн да би на тој грађевини данас морадо радити 20 година пет мидијуна радника, а ту су манитовштину зидадп јадни Јеврен, као робовн Фараонски: те причају: да су до пола даиа једпп орали, а сјутра на измјену аргатовпли илн кудучили на пирамидама, тесали и камен довлачили. Ко оће да види још већпх чуда „темпија" или храмова, од 2 — 6 хиљада годпна старијех и у њима мумија људских и животињских, тај би требао да иде с вапором уз Нил, па кроз трп четири неђеље, да то све види н потроши до једно 60 и новпше лира штердинга. У Каиру има још старина впђетп, као п повијех дворова и башта Кедпвових н појединих великаша. Затшч топдице Хелуанске исдалеко од Каира (са жељезницом). Знатна је МехмедАлина Џамија у граду, подобна светој Софији , а како ми казаше, неимар јој је бпо некп Ђорђе из Босне. Овај је зидао п цркву патријаршеску у Каиру св. Николе1839., као што гласи натпис на зиду. Штета што му незнамо ®амплију, и из кога је мјесга из Босне. У граду је још н тавница ЈоснФова, кога су браћа овамо иродали. То је чудзствен широк бунар п дубок до новршине Нила, издубљен у меку камену. У бунар се силази у наоколо нстога кроз просјечсне шпиље, да пдући доли страота је гледати у ону безд шу. Прпје ће бити вјероватно казивање „да је тај буиар дао исконати неки иаша ЈусуФ, него иредање да је то била Фираунска тавница, у коју су бацили невиног Јосш>а. 7 — У старој варошп, негдашњему мадом „Вавилону" (што значи град гријеха). имаду Копти своју цркву на свод катакомбе, ђе су обручник Јоспф и Богомати бораравили са божанственим младенцем, до смрти Цродове, те показују и три засебне ложе сћемерене у зидовпма. Ту је одма п православнп монастир св. Ђорђа, у коме се нашло много древнијех икона. Особито је значајна једна пкона, на којој је слика: како Мојсеј прима од Бога таблице, и га је у свпјету једииствена по старини. Такођер једна Богородичина, у стојаћем положају, држеће у десном нарамку Спаситеља Христа. Неки вели да је то баш она, коју је нисао св. Јсваиђелист Дука. Вриједна је и библиотека натријаршпје са миогпјем старннским рукопнсима. Јсванђеље иод имеиом „Александрпјско"' устуипо је натријар К. Лукарис Енглезима, а монастир има од њега само