Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 11. II 12.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр^ 193.

стир под именом „Трескавац". — Истииа овај бајни ноложај, са својим окруженим високим врховима, богатим дрвљсм и стрмним сгјењем; његов романтични изглед и мирна тишина, заслужује право манастирско мјесто ; али ту нема никаквих рукотворина које би могле засвједочптн ту народну нричу. Но у овој струци има један примјер, који бн кадар био све до имена уншнтитп. али и народна нрича у истини бнти; а то је на ниже низ воду у 4 сахата, на једном водонадном островчићу сад постоји од 10—12 оџака —• кућа богатије бега Нилнповића. — По народној причи прије неколике стотине година, пошто се је њихов ирађед Пилип на Гламочу са својом нородицом похуамедио, оцијепп се од исте нородице њих неколицина, и сиусте се у топлу и питому жупу кључки котар, настане се у данашњој Растоцп, избсру удесно мјесто на више поменутом расточком островчићу, пограде велике куће и ударе тврде зидове, те сад изгледа као какав приморски градић н зове се: Расточки оџаци. На основу овога народна се прича примиче истини, доказујући се тим да би ее морало нешто у близинн разрушити и рукотворнп материјал саз у оџаке утрошитп ; а остатке дуга времена све поравнаги. А како је Сриски народ у ирошлости под тешким оковом бно, нпјесу ваљда близу арема смјелн ни спомињати манастира, те ако је предање п памтење .љуцко ишчезло. И ријетко ћеш кога чути да рече : овђе је бно Манастир и звао се Трескавац. Шта више, кажу тежаци, да има узидат од куће бсговске у зиду један лијепо отесан са натиисом камсн, али га нико не зна прочитати.*) *) Који иије Б;»г зна одкуд донесен, него ли баш из близипе узет.

Употребнћу све могуће да до њега дођем н са нстога снимак дп Вам ношљем. • Около оџака насељенн су 11равославни Срби, они су ноиајвише служилп прп поменутнм оџацима од којих су нзилазпли и с би кућице саграђивали. Из тога се види да су псти не само матерпјално него ли н духовно сиромашнн; јер сујетни куран, н својим правовјерним затупно је чуства толи не ће батилу сиромашној раји. Али при свем томе: добри су, иекрени, гостољубиви и нобожни; само доста на глуи начин — уображавају себи што се гјсроватн и чуствовати не може. Шта им је понајвише распали.то ту празновјерицу ? ево једног кратка доказа: до прије неколике године имали су свога свештеника Симу Антонића, кога су звали: нои еамоук, Бог му душн простио ! Он је преживио своју 90. годину, а умро је 1882. Њега су у велико уважавали нриписујући му моћна својства, да може са записима вјештице прогонпти, џннове изгонити и чак будућности предсказивати. — Те зато ријетко дјело не само да је био уважен код православних него п код неправославних Срба вјере Мухамедове. Какве је био науке која му је у чин спадала ? Доста је речено само да се каже да му се парохијани диве и чуде шта је то водица крсног имена или славе. Из горе наведених чланака, види се да ће имати велика труда онај ко им буде ове празновјерице плаишти из главе. Расточанн Срби, нремда су запунгшни инак су врло добрп п баве се тежаклуком. Хаџи М. Попадић, свештенпк. о

Општина ,.Вееел; Има нека старина, двије градине и једна више села 1 / 4 сахата заузима. Около велике куле ограда са зидом. Простора око 300 ока усјева јсчма-земљишта. Кула има око 40 аршина начетврт са дебелим зидом око 2 метра. И сада пушкарнице се знаду са некијех страна. Натраг 15 година ниже града — више села, копао је Алибег Сулејман Пашић за куће камен. И причају да је ископао доста копаља, ковао од њих ексере. А чобани су нашли у зиду забодено једно од топа зрно и причају да је у граду стајао Олринић. У граду је бпло више кућа. Према томе граду удаљено х / 2 сата стоји други града. Идући заиаду около њега је била ограда около 150 ока усјева. Градје око 20 аршина начетврт; од мањег града управ великом тече издаљег ријека Прешљаница, и нпже већег града утјече у ријеку Весхицу.

I Стража" (село). Између градова са двијс етране Прешљанице стоје двије мале зидине (два мал1 зидића) и нричају да су биле ту страже за варош, која је била около Прешљанице. На једној равници ниже мањег градазовз сеједно мјесто Црквина, обрасло малом шумом, нраво окренуто истоку; има доста и камена обраслог. И народ тражећи новаца, копао је на више мјеста. Дугачка је около 35 аршина а пшрока 20 арпшна и говоре да је православна. Около обадва града од неки страна били су онкопи. Код села Виљеши општина Главице, била је црква од које су камен одннјели Турци Аџамовићи, када су куће градили, и некакав Арап оградио је гробље своје и ударио нишан од црквеног камена. Причају да су Аџамовићи однијели браву и кључ цр,.вени, на амбару и сада стојп. Црк.