Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 1.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 9

постојбина горе на небу у царству небеском. С гога никакво земаљско благо не може да задовољи срце наше, нити има на свијету таквих ствари, које би могле потпуно да задовоље жеље наше. Нека би човјек завладао цпјелијем свијетом, нека би био господар свега, гато је на овом свијету; то би га забавило и задовољило, мозкемо рећи за који трен; па и опет иоред свега тога својег срца не би наситпо, јер срце човјечије може се нотпуно задовољити и испунити само једином божијом љубављу; јер је само ]едино Бог у стању, да испуни душу и срце човјечије и да иогаси жеђ жел.а његовпјех. Зато, браћо,. ако хоћете тамо у царству небесном да с Богом живите ? Оида будите прави и истинити Хригаћани, чисти исповједници нагае православне вјере. Хоћете ли пак среће и напретка ? то пх онда тражите од Бога и у Богу; а ако желите да је вагае срце сасвим намирено, обратите га Богу, од којег сте се удалили у своји јем грпјесима! Без Исуса Христа нико не може повратити се и приближити се Богу зато, гато нагаи гријеси стоје пред нама као високе зидине, па нас не пропугатају к њему. Да није Иеус Христос по својој' милости и љубави напрам нас сагаао с неба на земљу; да није примпо на себе човјечје тијело, и да својом смрћу не сругаи преграду, која нас од Бога дијељагае; то би сви л,уди коначио пропали; ниједан човјек не би се могао к Богу приближити, нити бп могао с њиме живљети. Сваки је човјек гријешан, јер из утробе мајке своје рађао се у гријсху ; дијнте јакороче и ако ништа не зна, и ако није јога нигата на овом свнјсту учинило, — оно је грјегае но, јер је гријех при њему као сјеме у биљци. (' тога је даклен Исус Христос: нага Искупитељ, Спасптељ, Избавитељ н Доброчинитељ; јср угаљсд његовијех заслуга може (;ада сваки човјек, који само хоће, да се иоврати к Богу, и да уђе у царство небесно. Но ваља знати да је само један једити пут, који води у царство небесно, н то је онај исти пут, којијем је прогаао Исус Христос, док је живпо као човјек овдје на земљи. Иута другог нема, па ннје га ни било нити ће га битн, јер је сам Христос рекао : Ј а с а м п у т, и к о х о ћ е д а з а м н о м

пође, нека се одрече себе н прегне да узмекрст свој на се н пође замном. Па с тога је за сваког човјека, а нарочито за Хришћтнина врло нужно да зна: какав је то пут, како ће га наћи и како ее треба владати идући тијем путем ? Ево ћу овдје да прозборим с вама штогод о том путу и ако знам, да вам га не могу баш онако показати као што би требало; но у колико будем умпо и имао снаге побринућу се, уздајући се у Исуса Хрп ста, који је могућан да п само блато употријебп као лијек ради исцјељења н видања. Коме дође до руку и ко буде имао воље па да прочита, тај неће у ово неколико ријечи наћи нигата вигае, до ли слабог и непотпуног показивања пута у царство небесно. Али, ко прочнта помоливгаи се најпрнје Исусу Христу, као Богу свемогућему, —• може се Његовом помоћу и са ово неколпко мојијех ријечи просвијетлити и загрпјати срце своје. Ово показивање пута у царетво небесно днјелн се на четири одјелка : I. 0 томе: која н каква су то блага, гато нам их је Исус Христос даровао смрћу својом ? II. Како је Нсус Христос живио на земљп, и зашто је за нас страдао ? III. Какав је тај пут, којим треба да идемо у царство небесно ? IV. Како нам номаже Нсус Христое, кад идемо тијем путем, н како можемо добити Н>егову помоћ ? Господе Исусе Христе! Теби се молим: чуј мене, недоетојног слугуТвога! Иросвијетли ум мој, да могбудем право, разговјетно и истпнито говорити о твојем путу у царетво елаве, којег сп нам по својој милости дао! А који буду слушалн и ушчнтају ово казнвање. о путу небееном, удостоји их : да се испуне Твојом д.убави, да ее просвпјетле науком твојом, да се учврсте Твојом снагом и да се загрију срца нагаа св. духом Твојим, како би смо могли радосно и од свега срца поћи онијем путем, којег сн нам Тп Боже показао. (Наетавиће се.)