Dabro-bosanski Istočnik

-УМ

Бр. 5.

^рО-БОСАЈЈс^

источник лист за црквено-проевјетне потребе ерпекоправ. евештенетва у Боени и Херцеговини.

Излази двапут у мјесецу. •— Цијена 3 Фор. годишње.

Сарајево, 1. Марта 1889.

Год. III.

Глас природе о свемоћи Вожијој и слабости човјечијој.

Пророк и боговидац Мојсије, вођа и законодавац јеврејскога народа, познавпш по упуству Божијем, да ће се скоро пресе.чити из овога зема.љскога живота у живот вјечнп, сазва к себи све старјешине народа јеврејскога, те им пред свпм народом предочп Божије заповиједи с намјером, да би народ сачувао од невјерија и утврдио у вјери у Бога. Том приликом рече им, да ће они, који буду испуњавали Божије заповиједи бити благословени, а онима, који бн их преступнли, запријети проклеством. Свој говор завршп овим ријечима: „Привијте срце своје к свијем ријечнма, које вам ја данас засвједочавам, и казујте их снновима својим, да би држали све ријечи овога закона и творилп нх, јер није празна ријеч да за њу не марите, него је живот ваш" (пета књ. Мојс. XXXII., 46. 47). Божијим духом задахнут апостол Павле пред судом атинскога ареопага, проповиједајући и тумачећи христијанско учење о једном и истнном Богу, између осталога и ово рече: „Кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо." (Дјејан. XVII. 28.) И сва библија од прве до пошљедње стране потпуно нам засвједочава ту истину, а историја цркве Христове потврђује, да је човјек створен од Бога, да живи силом Божијом како по одношају душе тако п тијела, и да је његова света

дужпост, да се обраћа своме Творцу кроз цијело вријеме свога живота. На жалост налази се међу Христијанима и таквнх људи, који слабо или да тако печемо ни мало не поштују Бога и не ће да знаду за правду Божију; а то су они, који се својим знањем поносе и сву надежду на своје високоумије полажу, а заборављају силу свемогућега Бога. Да би оживила у срцима нашим вјера у Бога, и да би себе побудили на испуњавање прописаног -закона Божпјег, постарајмо се да себп представимо значење човјека у одношају прама Богу као своме Творцу.. Цијели овај свијет на ком виднмо дивнп ред и красоту, пспуњава закон Божији, прославл.а свога Творца, и у сваком тренутку проповиједа свемогућство, премудрост и благост Божију. Од малога мравка под нашим ногама, па до сјајнога сунца, које свијетли над нашим главама, све се придржава свога опредјељења, иде својим током и обраћа се своме створитељу — Богу. Јединп само човјек •—• онај човјек, кога је Бог обдарио многим високим својствима п слободном вољом, нарушава Божије заповиједи па се још усуђује извртати и саме законе Богом пррписане. Човјек, који је крвљу (Јпаситељевом опран од својих грпјехова, који је просвијетљен свјетлошћу науке јеванђељске, он баш