Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 9

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 133

узвикнух: Равви — Учител.у! и прузких му своје рукс, но Он ми тихо и благо одговори : „Маријо ! нс дохватај се мепе, јср још нијесам отишао к мојему Опу на небо!" Лета Акилија слугаајући што јој Марија прииовиједа мало по мало губл.апк; своје весело расположење. Она испитиваше саму себе и свој живот, и нађе: да се у многом и многом разликује од живота ове велмке грешнице, која је толико обљубила својега Нога. 1Та сјећајућц се онијех сјајнијех дана својсга живота, што их је као богата, млада и лијепа великашица проводила у задовољству и раскоши ; сјећајући се онијех веселијех дана, што их.је прожнвила у највећем задовољству са својијем другарицама, иреко ума јој прелажаше уживање у јелу и пићу, похађање театра, којем је и њезин муж ХелФнје страстно одан био; жпвот богат и раскошан, пун сјаја и славе, којим је сладила своју тупу душу. Прпмјетила је да се у њезиноме срцу будн нека суревњпвост, нека горчина иједа спрам божанствених дјела и догађаја Његовог земног жпвота; осјећала је горчнну мука гато их 1*е Израхпљћанка у својем чемерном животу препатила, па још и данас пати, јер њезино одијело, њезпно тијело, бијаше покрила прагаина но чудно јој бијагае, а чисто и завиђагае Израхил.ћанкину липу, на којем се огледаху зрацц особита сјаја н л.епоте. I Гремп1п.1,ајући о свему што је чула и што внди, сва јој се дугаа ускомегаа у њојзп и Лета Акилпја сузнпјем очима и узднгнутом гааком повика Израхиљћанки: „Одлази ми нспрсд очију! Одлази нз моје куће ! Ја сам мнслпла да сам ерећна п пресрећна. Ја нијесам знала да на овоме евпјету пма још бол.е среће, од ове што сам је ја пмала. Ја нијееам знала. за већу и јачу л.убав, од л.убави спрам мојега доброг п вал.аног ХелФија. Нијесам могла ни помншл.ати да нма какве веће свете радости, од оне, којој су ме мајка и мој ђед научили, а то је: што су ме научнли како треба богове погатовати п како им се треба молити.

0 каква је то простота! Доеадна н гадна жено! Ти си ми дугау усколебала; ти си ми чувства потресла; ти си ми мој живот, којег сам у срећи н радости задовољно проводила, данас твојим говором и причањем ојадила и очемернла, да ми је већ омрзао! Много си ми наудила! Загато си догала, зашто си ми говорила о љубави к твојему невидимому Богу ? Хвалиш се да си видјела твојег Учитеља кад је васкресао. Ллгјепо, али ја га не могу видјети! Па и ова радост што ћу добити чедо, за којим сам свом душом чезнула, ни њој се сад не радујем као прије, јер си ми изнијела пред очи и представила ствари, које су за ме врло тешке; представпла си ми твој живот свијетлим, чистим. трајним и вјечним, а мој тавним н празним. Израхиљћанко ! Ја те мрзим, ја те презирем, али тн у исто доба и завидим! Не ћу више ни да чујем, не ћу ништа да знам о твојем Богу, којег тн тако ватрено љубиш, којег тако одано поштујега! Одлази! Јер ја не ћу, никад не ћу признати твојега Христа ! Па и ово чедо, што га под појасом носим, ако женско буде, научићу га како треба поштовати и наше мале богиње, које нијесу веће од малога прста. Оне су од мермера и опеке, али се с њима свак без икаква страха може титрати и играти; —јер такав Бог треба нашој дјеци. Ја осјећам у себи да еам и сад као мало дијете, јер ја нијесам бнла грешница нити је у мени било седам бјесомучних ђавола. Кажем ти — одлази и остави ме на миру са мојим малим боговима!" Марија Магдалина видећн да њезин апостолски труд н предузеће не доноси плода, нити има каква успјеха, удали се из Летнне куће и оде у неку пусту пећину, која се од тог доба прозва пећина „Света Валсама". Светописцн и исторнци једногласно увјеравају, да је Лета Акилија до неколико годпна по састанку с Магдалином примила Хригаћанство и признала. и вјеровала у истнннтога Бога Спаситеља н Искупител.а свега свијета. „ Ј Ј Посрбио Архим. Венијамин.

Ријеч на свијетло Васкрсеније. Христос васкресе иравославни Христијапи! славно из гроба, у ком је три дана мртав Гаио јутрос, још прије него што је рујна лежао! зора крило по васељени распрострла — прнпо- Од страха . . . . од необнчне . . божанствсне внједају св. еванђелистп — устао је Христос свјетлостп 1Бегове уплашише се, престравпше