Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 11 и 12

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 175

стити своје мисли. Исто тако као што се не могу наједанпут умирити и упитомити, да можеш с њима управљати они коњи, који су дуго били на слободи и нијесу знали за узде; не може наједанпут уредити своје мисли онај, који је дијелог свог живота пуштао им на вољу. Кад живиш као обичан човјек бавећи се само својим свјетским дужностима, па мало мисдиш на дужности хришћанске, изгледају ти твоје мисли да су тобож у реду и чисте; но чим само почнеш поииш.мти, и бринути се о своме спасењу, то се и мисли одмах почну мутити, баш к'о што се замути устајала вода, која, обично, док се не дарне изгледа да је бистра и чиста, но чим се дарне или ако почну да је чисте од блата, тим се вихпе замути. Г1а тако је и са мислима, које најпослије и сам ђаво подаркава. Но не обзирући се на то све бори се са својим мислима, утврђуј се и храбри се, а никад не мој малаксати, и не помишљај да се никад не могу зауставити и очистити своје мисли, него свом силом, колико год могнеш мучи се и ишти помоћи од Бога. А Дух свети, видећи твоју праву жељу уселнће се у тебе и помоћиће ти. ТТТта је милостпња? Милостињом ми обично зовемо дијелење сиромасима. Али под именом милостиње треба разумјети сва дјела милости и милосрђа, као што је: гладног нахранити, жедног напојити, голог одјести, болеснике и затворенике у тамници походити и помоћи им, страна и бескућника у дом примити, сироту угледати и потпомоћи и т. д. Па ако хоћеш да ти је милостиња истинита, то све мораш чинити без хвалисања, не тражећи да те људи хваде због твојијех доброчинства нити да ти сиромаси благодаре; него се владај онако како је рекао сам Исус Христос т. ј., да љевица не зна шта ради десница, па ће онда отац небесни видећи тајно, вратити теби јавно. 6. Дух свети може се добити читањем и слушањем светог Писма, као истинпте ријечи божије. Свето писмо је такво благо за човјека, из којег човјек може поцрпљети науку, живот и свјетлост, које море просвијетлити и умудрити сваког човјека, и живот који може оживити, утјешити и насладити сваког човјека. Свето писмо је једно између највећијех добара, што их је Бог учинио човјеку, и то такво добро, којим ре може користити сваки онај, који само хоће.

Треба још наспоменути да је свето ппсмо божија премудрост и то таква чудна премудрост да је може разумјети и постићи и простији, неученији човјек, па зато су многи од простијих људи, који су читали св. Писмо постали побожни и примили Духа светог. Али било је н таквијех и то баш ученијех, који су читајући св. Писмо сврнули с пута и пропали. Разлика је та отуда, што су први читали у простоти срца и без мудровања п размишљања, и што нијесу тражили у њему једино да се науче, него благодати, силе и духа, а они други, држећи, напротив, сами себе да су мудри и људи свезналице, па нијесу у њему тражили силе и духа ријечи божије, него свјетске премудрости, и умјесто да покорно примају све, што је било по вољи Промислу да нам открије, они су се уппњали да дохвате и сазнају оно, што је сакривено, те су с тога падали или у невјеротво или у отпаднике. Та, прије би се могло сва морска вода салити у малу чашу, него што би човјек могао постићи сву божију премудрост! Па ондар кад ти читаш или слушаш свето писмо, остави сваку своју мудрост, покори се ријечи и вољи онога, који тп говорп преко светога писма и моли Исуса Христа да те он сам уразуми, просвијетли ти памет и да ти дадне те да наглиш да читаш свето писмо а и да можсш да испуниш све оно, што је у њему наппсано. Има у свијету много књига, које се називају корисне и душе спасавајуће, но само оне вриједне су тога имена, које су основане на светом писму и које [се слажу са учењем наше православне цркве ; па за то се могу и треба да читају такве књиге, али при избору њихову треба бити опрезан, да не би кадгод под видом душе спасавајуће књиге, дошла ти до руку таква, која море погубити твоју душу. 7. Исус Христос рекао је: који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему, и има у себи живот вјечни и дигнућу га у пошљедни дан; то бива, који се достојно причешћују светих тајна, тај се тајно саједињава са Исусом Христом; т. ј., ко с правијем покајањем, с чистом душом и са страхом божијим и вјером буде примао тијело и крв Христову, тај у исто доба прима светога Духа, који пошто уђе у човјека, припрема у њему мјесто за дочек самог Исуса Христа и Бога Оца, те тако он постане храмом и станом живога Бога.