Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 168

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 11 и 12

зашто долази? одговорн, да чин архијерејски прими. Затим упита га Архијереј: „како вјерујеш?" на то мораде нсповједити своју вјеру и нзговори „символ вјере" све до краја, па за овим прочита следећу црквену вјероисповједну обвезу : „К г к сел18 л\оел|8 скатја к*крк1 испов'кдан1н>, прјшли) и и^скфлкЈсл влнјсти клнижм сватки( ЛпОС 'ГИ'ЛТз., Н СЕДЛ1Н ВСЕЛ6НСКИ \"Тч И КЛЛГОЧеСТИККЦ^К по /и 'кстнк1х г к слворовк, иже нл со\"(шини гц)авк1\ г к вел"кши с$тк 8злконенк1 : и вликш по рлзнкмгк врсл\ен№лгк и л г к г 1чулгк от истиннш покорств8к1ш,и\ г к по свАт^ки восточн"ки прлкосллкшки в-кр^к, клншнк! н свАткиа бстлви с8 г гк изокрлжени, и тл вса \рлннти кр^киц-к и не нлр8шн'к до конЧИНК1 Л10ЕА ЖИЗНИ ст\ СИЛГК Л10ИЛГК ов ^кфЛШеЛГК СКИД'ктеЛСТК1 >к> н вс/.\ 1АЖ6 онн прјлшл, н лз г к прјЕЛ1Л10 и и\же они отврлтишлсА п лз г к отврлфлКЧА. Ж6 и ЦерК0ВНК1И Л1ир г к ШК-кфЛНЈСА соКЛН5ДЛТИ и твердо держлтн и 8серднц> 8чити лш'к врбченкпа лк>ди, и ни едннк1Л1 8кцј нрлволгк кт* чесолгк противнлА прлвосллвнои восточнои ХрЈСТЈЛНСКОИ В^кр^к Л18дрСТВ0ВЛТИ ВО ВСА дни животл л1оеги>, и посл^кдствовлти лнгк во вселгк, и повиновлтиса всегдл ксескАТ 'кншел15! и всеЛеНСК0Л1§ Плтрјлр\8 КоНСТЛН г пнополскол |8, 1ак№ пракилнои д8\оннои лк>ен кллсгн от Когл постлкленнои, и преосклМЈЈеннккнк Митрополитимгк |Гр\-је1ископи'лгк и впископшлгк крлтји лкчп ко кселгк согллснб вкп т и п к8пночинн8, по коженствепнк1лгк злконим! Н СКАЦЈеНК1ЛГК ПрЛКК1ЛШЛ1К склтк1\ г к Дпоста*л г к, и скатк1\ г к Отецтх, н лгоковк д8 \овн8к> кседБшно к г к нилгк и.ггкги и м\ки' крлтјк почитлти. СЗкФцјлнјса же ко стрлск Кожји и коголк>кикк1лгк нрлколгк к'кренное лш стлдо 8прЛКЛАТИ, и от ВСАКЛГО злзорл лбклклгш, и от кск\ г к ересеи со\рлнлтн е 8чителски со всакилгк бсерднулгк тфлнјелгк.К к силгк же шк^кцјлкса ннчтоже творити лш но нбжди, Лфе II от снлнк1\"к лицтч, или от лшошесткл нлродл н8дпл 18, лцн и сл1ертјк> лнгк воспретАтк, келацн что соткорити лш илче вожественнк1\к и скл||1еннк1\ г к прлвил г к еже не достон гк творитн. бфе ов-кфлксА не ирнлити стрлннк1\ г к овнчлев г к к г к церкокнк1\ г к предли"|л\ г к н чшгк\ г к, но\рлнити предлнЈА н чинк1 вса неизлгкнни' с г к косточнок* церкокјк прлвосллкпок, и согллснш п единоблши) со ксескАТ 'кишилгк лкчилпх Ј1лтрЈлр\олгкКонтлнтшополскилгк п прочјилш трелш 11лтр'|лр\и косточ-

нлги> кллгочестЈА \рлнители н прлкители. Клени5с/л же Поголгк жиккмгк, что ксегдл НЛЛ1АТСтк8а стрлшное слоко егк' : „прокллт г к ксак г к, творАн д^кло Кожје со неврежешелгк. Ко кслкшлгк д'кл'к сегш звлшл, гакш в г к д'кл'к Кожји \одити к8д8 кезл -кностнш со ксакилгк нрил-кжлшелгк, по крлинеи л1оеи сил г к, и нев8д8 притворАтк лш'к нев'кжествл: но лфе кт^. челгк и недоКлгкше лкч к $де г гн, ксАчески нотцј^сл исклт г к 8рлз8лгк (п/,\. н в'кд'кнЈА от склМ|1енкш \ г к гшслнји, и ирлкпл г к соворни^ТЈ., и согллсја древни \ г к велики \ г к бчителеи. Кса же тл долженсткбА гакоже днес г к слоколгк ок ^кфЛ ^с /Л, тлк№ ii д 'клОЛГК до посл -кдНЛГЦ' издк1\л1иа, рлди к8д !5Ц1К1 \ г к кллг г к исполнати, 8ткерждлк» клаткок Л1оек: к8ди лнгк сердцевидец г к Ког г к ок'кц1лнЈА л1оеги> скнд'ктел г к, гаки) неложное : лфе же ест г к ложное, и не по слкФсти л1оеи к!5ди лнгк тоттч же прлкосВднкш отл1стител г к. Ко исп-иннолгк же и Всерднолгк лкчлгк прлкленЈи и д-кпсткји, дл к8дет г к сллгк тои Оплсителк нлигк 1 пс 8 с г к ХрЈстос г к лнгк пол1оцшнк г к, ел18же к8ино со Отце,и г к и Д8\олгк скаткмп* дл к8детк сллкл п держлкл, чест и поклоиеше, нкнгк и и приснш, и ко к'кки в>кки'в г к ллипгк. Серлфилгк Л1ИЛОСТ1КО КожЈек> нзкрлнни свАТ'кииА лштрополјт врцеговннскЈА р8кок> Л1оек> нодкерго\ г к," Иза овог очпта му началствујући Архнјереј молнтву, пош.ве које повратн се на своје прво мјесто, а за тпм поведу га опет ђакони Архијерејпма. Кад се са Архпјерејнма ижљубн оде опет натраг на префашње мјесто н сад га прото Миџор и игуман АГихајловић одведу пред Архпјереје, који се с' њнме ижљубе у образ. С' тијем се заврши овај обред. Сад одпоче литургија по реду као п обично свс до пред апостол. Иза пошљедњег „свјатп Боже" изведу ђакони митрополита СераФима на сјеверна врата и одведу га нред царске двери, одкле прихвате га ЗГптрополит Диониспје и Еппскоп Петрановић те са „повелп, повелите" н т. д. уведу га у олтар, а затим га водитие три пута око св. трапезе. Т1о свршетку тога клекну он пред св. трапезом; над главом му пак отворнше Еван|јел>е и пачалствујућп Архнјереј очита му молнтву „Божественаја